Брижни очеви нису "папучари"

Некада је важила изрека "Oтац — колац". Ако је веровати статистици, до данас се није много тога променило, јер је тек сваки двадесети отац у Србији комплетно укључен у подизање деце. Само једна четвртина мушкараца, према истраживању, храни, облачи или повија дете.

Они које је екипа РТС-а срела у парку тврде супротно. Један од очева каже да дете не само да шета, већ и пресвлачи и храни.

И мајке потврђују ангажованост очева. "Ноћу се он диже да га нахрани, ја се не дижем, ја спавам", рекла је једна од мајки са којима је репортерка РТС-а разговарала.

Неки помажу и више од бриге о детету, па тако и спремају ручак, перу судове.

Ипак, ни спремање ручка често не може да очува брак, па се, како објашњавају социолози, због нестабилних партнерских односа, очеви све више труде да успоставе што приснији однос са дететом.

"Биолошки они не могу да роде дете и не могу да га доје. Уколико погледамо све остале аспекте родитељства, очеви могу да буду укључени у њих. У том смислу, пре можемо да говоримо о културним моделима који дефинишу шта је то што треба да раде очеви, а шта треба да раде мајке", истакао је социолог Драган Станојевић.

Без подршке околине 

Стручњаци наводе да су брижни очеви неретко усамљени у свом искуству и да немају подршку околине.

"Ако је тата и супруг у кући, он је одмах неки папучар и то је некако и у друштву и у средини, код родбине. То њега понекад спутава. Мислим да је важно да их укључимо", каже председница удружења "Родитељ" Гордана Племић.

Промена свести и подршка, пре свега супруга, важна је за веће укључивање очева у родитељство. Према важећем закону, породиљско одсуство очеви могу да користе само ако су оба родитеља запослена. У Београду је прошле године тек 131 мушакарац искористио ту могућност.

"Мушкарци данас заиста желе да се укључе у родитељство равноправно као и жене. Ако не скроз равноправно, онда бар у великој мери. Али имају проблем, јер су на неки начин у сукобу са системом који им не омогућава да имају више времена за децу и породицу. Знамо сви да и мушкарци и жене имају по два-три посла", изјавио је психолог и новинар Миша Стојиљковић.

Родитељство је маратон који се трчи читавог живота, без паузе и права на одмор. Да би та трка била успешна, важно је да партнери међусобно деле обавезе. Када наиђе камен спотицања, самохраним родитељима је теже, па је помоћ шире породице и друштва непроцењива.