Може ли Србија да постане стартап центар Балкана?

Прва стартап Академија у Србији настала је пре седам година.

"Било је веома тешко пронаћи стартап тимове и појединце да бисмо радили с њима, да би на тај начин стартовали целу сцену,  а с друге стране данас имамо стотине пријава из којих имамо луксуз да сада бирамо најбоље", каже Вукашин Стојков из"Стартита".

Године 2010. у стартапове се инвестирало 50 хиљада евра. Прошле године 70 милиона евра.

"Сада смо дошли до тога да имамо у Србији једну компанију која се на светском нивоу бави израдом решења која помаже у лечењу рака и других ретких болести", каже Стојков.

Од егзотике до стандарда - тако транзициони период Информатичких технологија у региону виде стручњаци.

"Пре десет година ми смо говорили о стартап предузетницима који су се усредсредили на производ. Данас људи су схватили да стварају организације, да стварају бизнисе", каже Јан Коблер, партнер СЦ "Вентурес".

Зато је пре две године држава формирала Савет за ИТ.

"Колико год постоји тај мит о самосталном предузетнику коме нико не треба и који на крају дана одјаше роматично у ноћ са џаком пуним пара - то просто није тачно. Ако погледамо било коју развијену економију видећемо да је велика улога државе било кроз пореску политику што је у случају Ирске, до блиских веза владе, војске, универзитета, што имамо у Израелу", каже Ненад Пауновић, саветник у Влади Србије за дигитализацију.

Пресудна за убацивање у четврту револуцију, поред дигиталне инфраструктуре, јесте и правна уређеност.

"Имамо такође и банке које су врло важне пошто дају финасијску инфраструктуру јер су нам потребне капиталне текуће трансакције да би та дигитална економија могла глобално да ради", каже Небојша Ђурђевић, из Иницијативе "Дигитална Србија".

Прилику за представљање, а и проналазак потенцијалних инвеститора, ИТ компаније имаће већ за две недеље када се у Београду одржава дигитални самит Западног Балкана.