Како до сигурне пензије

Када су доприноси три запослена довољни за пензију једног пензионера пензиони систем је одржив, а у Србији је последњи пут тако било 1981. године. Сада је слика сасвим другачија – око 1.700.000 пензионера и око 2.200.000 запослених. То није добар однос, па стручњаци сматрају да су неопходне реформе.

"Проблем је што су то дугорочне реформе, потребно је 30 до 40 година да бисте једну реформу спровели – а знамо да у Европи то није лако – како би једна генерација која је ушла у пензиони систем и изашла из тог пензионог система на тај реформисани начин", каже проф. Горан Радосављевић са Факултета за економију, финансије и администрацију.

Држава више од деценију и по из буџета издваја за пензије, а према последњим подацима Републичког завода за статистику, у наредном периоду биће још више старијих од 65 година.

"Цела беби-бум генерација, рођени од 1946. до 1951, улази 2021. године у ту категорију старијих од 65 година. Радника је све мање, пре свега због емиграција", наводи Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Проблем са пензионим системима имају и друге земље. Као једно од решења виде подизање старосне границе за одлазак у пензију. Неке су покушале реформе, али безуспешно.

"Мораћемо да осмислимо неки систем. Да ли ће то бити као у Скандинавији универзална пензија из буџета, приватна или комбинација и једне и друге... Хрватска је неуспешно то покушала", рекао је проф. Радосављевић.

У Хрватској су они који су изабрали комбиновану исплату пензија из државног и приватног фонда на крају имали мање пензије.

"Агресивно су кренули у реформе пензионог система, па је зато дошло до колапса. Суштина је да се грађани током свог радног века освесте и да знају да, ако сами за себе не одвајају са стране, биће осуђени на пензију за коју не знамо колика ће бити", каже Душан Узелац са портала Каматица.

Реформа система је изазов за многе државе. Чак и оне развијеније. И тамо је пензија све даља и мања.