Комитет УН: Унапредити родну равноправност

Запажања и препоруке Комитет је упутио Србији 8. марта. Оне се односе на четврти периодични извештај о спровођењу УН Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена према којој се Србија као чланица УН добровољно обавезала да извештава.

Милана Рикановић, шефица Агенције УН за родну равноправност у Србији (UN Women) рекла је да препоруке Комитета указују на известан напредак, али истовремено дају смернице свима за заједничку акцију у спречавању кршења тих права и слобода у појединим областима.

Како се наводи, Комитет је у Закључним запажањима поздравио напредак који је постигнут пре свега у погледу извршених законодавних реформи и ратификовања Истанбулске конвенције, али је и упутио значајне препоруке за унапређење родне равноправности и смањења родно заснованог насиља.

"Надамо се да ће извештај и препоруке Комитета које је упутио Србији бити смерница Влади, али и цивилном друштву о томе шта су приоритети и како сви друштвени актери могу да допринесу општем побољшању. Комитет је успео да буде веома конкретан у похвалама и препорукама, за које се надамо да ће утицати на даље напоре на националном и локалном нивоу", рекао је Милан Марковић, шеф Тима УН за људска права у Србији.

Комитет је, између осталог, позвао државу да предузме све неопходне мере за борбу против анти-родног дискурса, као и да интензивира напоре на подизању свести међу женама о њиховим правима у складу са правима из Конвенције.

Реформе присутне, неопходна бесплатна правна помоћ

Жртвама свих облика родне дискриминације држава је, подсећа се, обавезна да омогући приступ бесплатној правној помоћи, као и да ојача мултисекторску сарадњу у циљу спречавања и борбе против родно заснованог насиља.

Потребно је, такође ефикасно истражити све случајеве трговине људима, убрзати једнаку заступљеност жена у свим областима јавног и политичког живота, омогућити тренутну регистрацију рођења и приступ идентификационим документима за сву децу, увести родно осетљиве садржаје у наставне планове и уџбенике.

"Реформе у друштву су присутне али су формалистичке, без суштинске имплементације закона, политика и њихових ефеката по положај жена и родне односе. Механизми за имплементацију нису ефективни, јер пратећи прописи који дефинишу те механизме недостају или се доносе дуго након усвајања закона", сматра Биљана Степанов, директорка Центра за подршку женама и чланица Женске платформе за развој Србије.

Закључна запажања и препоруке Комитета УН против дискриминације жена представили су Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (УН Wомен) и Тим УН за људска права заједно са организацијама цивилног друштва.