Представљени нови резултати о последицама НАТО бомбардовања

Научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.

"Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везане за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести", рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научномедицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Како је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од рођења до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

"Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа оболевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је проузроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести", објаснио је Лакетић.

Каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године где су испитивали малигне болести крви.

"Страдање Србије се не сме заборавити" 

Значајан пораст оболевања је постојао и у групи од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком факору који их је учинио осетљивијим за оболевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

"Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину", рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Комисију за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Како је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала оболевања италијанских војника на КиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о оболењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(среда, 20. мар 2019, 00:27) - Boško [нерегистровани]

Statističari

"Ми смо добили податке да постоје назнаке...", dakle da ili ne? Jel jeste ili nije statistički značajno? "naznake" implicira da nije.

(уторак, 19. мар 2019, 16:50) - Helleri [нерегистровани]

Zašto?

A zašto ne objave podatke po regionima, određenim većim gradovima. Ne smeju, ne smeju jer će podići strah kod građana. Zamislite sada da saznate koji gradovi i mesta nose najveći rizik. Narod teško može da se preseli, pritom ko bi kupio njihove nekretnine, nemate kud a znate da vaša deca nose rizik oboljevanja. Užas i jad. Ne treba nama nikakve ratne odštete, samo neka dođu i očiste što se može. Tek onda možemo prihvatiti te zapadne zemlje i možda oprostiti, ne moraju da se izvinjavaju samo neka učine nešto dobro za ovaj narod, neka pomognu.

(уторак, 19. мар 2019, 16:00) - anonymous [нерегистровани]

Zastava

Živim u Kragujevcu. Kuća mi je nedaleko od fabrike automobila koja se Zastava a sada Fiat. Bombe su podjale Zastavu automobili i Zastavu oružje1999-te. Krateri su bili po petnaest metara u dubini. U tri okolne ulice umrlo je od raka više od petnaest ljudi. Uključujući moju majku. Svih starosnih doba. Obolelih uključujući rodbinu i prtijatelje i da ne pričam.

(уторак, 19. мар 2019, 15:52) - anonymous [нерегистровани]

uranijum 235

to se zlo raspada hiljadama godina treba prekrit celo podrucje i dekontaminirat ga ima vise nacina.dali je ista uradjeno?

(уторак, 19. мар 2019, 15:42) - anonymous [нерегистровани]

Kakve to veze ima...

... što dete ove godine puni 4 godine? Koliko dugo se raspadaju radioaktivne supstance? Još ako je dete, nažalost rođeno tamo gde je gađano osiromašenim uranijumom generacijama će deca, od samog rođenja, biti izložena njegovim pogubnim dejstvom. Na našu žalost i tugu!

(уторак, 19. мар 2019, 15:26) - andra [нерегистровани]

Zato

Zato sto deca rodjena posle 2015 jos nisu stigla uzrast od 5 do9 godina. Dete 2015godine rodjeno tek ove godine puni 4.

(уторак, 19. мар 2019, 14:32) - anonymous [нерегистровани]

celo podrucje srbije

gde su god padale razne bombe,rakete to je sve kontaminirano osiromasenim uranijumom.zabelezeni su slucajevi malignih oboljenja kod vojnika stranih zemalja, ljudi koji zive na KiM.Malo se o tome prica radi ne izazivanja panike.Na nekim mestima po RS rasla je plava trava oko kratera raketa a krave su to jele.Strasno.

(уторак, 19. мар 2019, 14:16) - Marko [нерегистровани]

Objasnjenje

Ne dovodim u obzir tacnost ovog podatka, samo me interesuje zasto u razdoblju od 1999-2015? Znaci li to da deca rodjena posle 2015 imaju manje sanse da dobiju neka maligna oboljenja? Samo me interesuje zasto su stali na 2015?

(уторак, 19. мар 2019, 14:16) - anonymous [нерегистровани]

Maligni uticaj i maligniteti

Dokumentacija koja je stigla iz Italije treba biti objavljena na svim relevantnim medijima kako bi se ljudi na celom Balkanu informisali o uzroku i posledicama i sta preduzeti i kako se zastititi, leciti, preventivno spreciti i boriti protiv bolesti.

(уторак, 19. мар 2019, 14:08) - anonymous [нерегистровани]

Ranije

trebalo je ranije ustanoviti obavezno testiranje naročito u intenzivno gađanim podrućjima. Ovako, treba se Bogu moliti da to neko "napredan" opet ne prekine.