Светиње на КиМ – сведочанство православног битисања

Метох до метоха и освештана земља пра, прадедовска – Метохија. Као на длану, српско средњовековно култутно наслеђе. Сведочанство миленијумског православног битисања. Ту, надомак Пећи и метох древне лавре Пећке Патријаршије, Манастир Будисавци. Живописан је крајем 16. столећа.

"Једна од најлепших целина остала је на јужном зиду, где се портрески приказан патријарх Макарије са моделом храма и дугим молитвеним натписом, обраћа Христу", наводи сликарка и конзервазор за заштиту споменика културе др Светлана Пејић.

Над Истоком се као заштитник града издиже Манастир Гориоч, метох Високих Деачана. У знак захвалности светитељу Николи што му је на том месту нагореле очи исцелио, подиже га краљ Стефан Дечански. Изузетно вредну збирку рукописа у Петроград је 1858. однео историчар Гиљфердинг.

"Ми смо у том средњем веку тражили таму, не видећи доминантну светлост. Имамо срећу да данас постајемо свесни те светлости и та светлост је путоказ за будућност, нада могућег опстајања и нада могућег васкрсења", поручује професор Средњовековне књижевности Драгиша Бојовић.

У Дреници су још увек видљиви трагови мартовског погрома.

Древна светиња надомак Србице, која данас слови за Скендерај, помиње се далеке 1455. године у турском попису, као црква посвећена Ваведењу Свете Богородице са монасима.

У задужбини Јоаникија Девичког долазили су на исцелење светитељу, не само православци.

"Они који знају вредност шест векова постојања овог манастира, историјски, а још више духовно, они то препознају", истиче игуманија Манастира Девича мати Анастасија.

Бехари се Дреница, па се са мирисом пролећа шири и мирис тамјана – разлеже се на север Косова и као да буди наду у повратак расељених на исконску земљу предака.