Срби из околине Обилића траже само мир и слободу кретања

Иако из дворишта својих кућа виде термоелектране "Косово А" и "Косово Б", у којима су радили годинама, за српске раднике нема места у њима већ две деценије.

Остала је земља коју вредно обрађују. Породица Вуксановић броји четрнаест чланова, раде на својој фарми и живе од пољопривреде.

"Од стоке држимо око 40 грла јунади, имамо фарму која је направљена још пре педесет година, помало се ширимо", каже Вељко Вуксановић из Племетина.

"Планови за будућност су да проширимо наше домаћинство, фарму бикова, фарму свиња", каже Драго.

Да би проширили производњу, потребно је да обнове механизацију. Уз сав труд који улажу, честе крађе отежавају им рад и наносе велику штету. Били су принуђени да ограде имање и поставе видео-надзор.

"Шест јунета су нам украли, украли су нам комби, целу ноћ су ту роварили", наглашава Вељко. 

Овде у Племетини код Обилића српско становништво живи у скромним условима. Много тога им недостаје. Кажу да им је најпотребнија слобода кретања, коју две деценије немају. 

"Ништа посебно нам не недостаје, углавном само тај мир и да имамо то слободно кретање, да одемо до Обилића или Митровице, а да не стрепимо сваки пут да ли ће нас неко зауставити", наглашава Мирјана Вуксановић.

Пољопривредом се баве и Трипковићи. Извор њиховог прихода је око 180 литара млека, које свако јутро испоручују у Приштину.

"Радимо око 20 хектара земље, своју земљу имам око пет хектара, а 15 хектара имам под рентом. Имам своју механизацију, али је застарела, за обнову треба мало више пара, али за сада. Биће и тога ако бог да", објашњава Микица Трипковић.

"Када би деца могла да се запосле овде, да буду ту поред нас, да нам помогну колико могу, мало ми, мало они. Да бисмо опстали овде на Косову, да смо ту", каже Босиљка.

Поред лоше ситуације на Косову и Метохији, додатно их брине здравствено стање сина Драгана, који ће морати поново на трансплантацију бубрега. Захваљујући пријатељима, институцијама и појединцима, за његову операцију у Италији прикупљена су неопходна новчана средства.

"Ја сам се и бавио пољопривредом са оцем док сам могао, али ме је болест спречила", објашњава Драган.

"На шта ми не можемо да утичемо то је безбедност, знате и сами да сваког дана буквално имамо проблеме са крађом стоке, штетом имовине", каже председник Привременог органа општине Обилић Ненад Денић.

Свима је жеља да задрже младе у Племетини јер само тако, кажу, то место код Обилића може да опстане. Очекују подршку државе која им је, кажу, увек потребна.