Зашто држава не запошљава више особа са инвалидитетом

Међу 18.189 запослених у 15 министарстава, само 36 су особе са инвалидитетом, показује истраживање РТС-а док у министарствима одбране и унутрашњих послова, према последњим доступним информацијама, ради око 800 људи који су инвалидитет задобили на дужности. Једино од Министарства за рад, нисмо добили податке, чак ни после решења Повереника за информације од јавног значаја.

"Поједина министарства, поједине државне институције и нека јавна предузећа у последње време мислим да има примера да запошљавају, али то је нешто што се на прсте може избројати, тако да би требало уствари да запошљавањем особа са инвалидитетом они буду пример другима, и да подстичу и приватни и друштвени сектор", каже Милан Стошић из Националне организације особа са инвалидитетом Србије.

Држава као послодавац прописом је изабрала да уместо да запошљава особе са инвалидитетом, новцем из буџета подстиче друге послодавце да их запошљавају и субвенционише предузећа за професионалну рехабилитацију.

Међутим, Пореска управа је Инструкцијом из 2010. појаснила да Правилник не спречава директне и индиректне буџетске кориснике, којих је према званичним подацима 2.689, да запосле особе са инвалидитетом. Ипак, баш на Правилник позивају се министарства, објашњавајући зашто међу запосленима немају или имају тек по неку особу са инвалидитетом.

"Ми смо протеклих година у нашим редовним годишњим извештајима као једну од препорука за унапређење стања у погледу равноправности давали препоруку да се Република Србија изједначи као послодавац са другим послодавцима када се ради о запошљавању особа са инвалидитетом. То видим у наредном периоду као заправо највећи простор за унапређење стања у овој области да сви државни органи запошљавају грађане са инвалидитетом", каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Сваког послодавца са најмање 20 запослених, Закон обавезује да у радном односу има одређени број особа са инвалидитетом, осим новооснованих у прве две године пословања.

Имају три опције - да заснују радни однос са њима или да за сваку особу коју нису запослили, месечно уплаћују 50 одсто просечне зараде у државну касу. Трећа је да реализују уговор са предузећем за професионалну рехабилитацију. Многи закон игноришу, а има и злоупотреба, тврде у Националној организацији особа са инвалидитетом.

"Унутар своје фирме проглашавају особе са инвалидитетом тако што неко има одређену болест, упалу плућа, алергију или тако нешто што није инвалидност, што јесте болест, али преко неких веза се долази до неких решења, која им омогућавају да они буду на тим радним местима као особе са инвалидитетом и тиме су они испунили квоту", објашњава Милан Стошић из Националне организације особа са инвалидитетом Србије.

Шта је утврдила инспекција, зна ли држава колико особа са инвалидитетом запошљава, само су нека од питања на која нисмо добили одговоре надлежних. Нису доставили ни податке о контролама послодаваца који имају обавезу запошљавања особа са инвалидитетом.