Приче Гроздане Олујић настављају да живе

Иако је бајка лепше и светлије лице стварности, она не лаже. Зна да постоји мржња, завист, смрт, али исто тако и да се та тамна страна побеђује љубављу, веровала је Гроздана Олујић.

Њена бајка "Варалица и смрт" проглашена је најбољом у свету а она вреднована као писац који разуме срце детета, чудо приче и магију речи. Писала је романе, приче, радио-драме, есеје, преводила, а своје бајке говорила је наизуст.

"Многе њене бајке врло дискретно критикују дешавња у свету у којем је живела и многе њене бајке подстичу младог човека да буде пркосан да буде свој", прича проф. др Зорана Опачић са Учитељског факултета у Београду.

Књижевни критичар Марко Недић каже да је Гроздана Олујић била слободна као личност, неконвенционална.

"Све је то онда преносила у своје ликове, а њени ликови су млади људи, девојке, младићи, савременог ондашњег града и она је творац урбане прозе у послератној српској књижевности", додаје Недић.

Гроздана Олујић, можда најзначајнији писац ауторске бајке у савременој српској књижевности, најзаступљенији је писац у основношколским програмима и програмима књижевности за децу и младе на Учитељским и Филолошким факултетима. Добила је много награда и признања а посебно била поносна на витешки орден Данеборг.

"Дала сам наду читаоцу, самој себи, можда да је књижевност можда тај последњи шанац одбране од смрти, од мрака , од нестајања јер оног тренутка кад смо заборављени, ми поново умиремо и та друга смрт је далеко тежа", говорила је Гроздана Олујић.