Недовољно простора за државну администрацију

Кабинети премијера, његова четири потпредседника и 25 министара, као и све канцеларије, агенције, дирекције, одбори и заводи који су у надлежности Владе, размештени су на тридесетак адреса. Ипак, ни то није највећи проблем.

Неки од министара у Немањиној 11 могу да се виде само четвртком, када су седнице Владе. Осталим данима су на другим адресама -  Булевару Михајла Пупина, Краља Милана, Влајковићевој, Бирчаниновој...

Само ретка министарства, попут спољних послова и вера, смештена су у једној згради. Рекордери су ресори здравства и рада и социјалне политике које можете наћи на - седам адреса.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић каже да је такво стање затечено и да министарства настоје да и у таквим оконостима максимално професионално функционишу.

Иако многе службе у оквиру Владе закупљују простор, то им не представља проблем. О цени закупнине не желе да говоре, кажу да могу да је плате, али да им није у интересу да се појаве у јавности и, евентуално, подсете надлежне да им доделе простор на неатрактивној локацији.

Национална служба за запошљавање на две адресе

Једна од ретких институција која закупљује део простора и пристаје да говори пред камерама јесте Национална служба за запошљавање, која је донедавно била на три, а сада је на две адресе, у Краља Милутина и у Дечанској.

У тој инститицији кажу да се суочавају са великим проблемима у функционисању и раду писарнице,  јер је писарница у Краља Милутина. Проблема има у свакодневном распореду поште, комуникацији, одржавању међусекторских састанака и уопште у континуираном пословању саме службе.

Недостатак простора надлежни објашњавају чињеницом да су неке зграде страдале у бомбардовању и оснивањем нових инстутиција.  И поред тога, многима је тешко да схвате зашто Србија не може да смести администрацију у простор који су некада користиле бивша Југославија и државна заједница Србије и Црне Горе.

Заменик директора Дирекције за имовину Србољуб Панић каже да престанком постојања две владе на територији једног града нису престали послови који постоје.

"Све функције државе су прешле на Србију, прешли су људи који су радили те послове, а то спуштање одређених надлежности имали смо и пре формалног распада државне заједнице, као што је случај са савезним МУП-ом, Управом царина", рекао је Панић.

Нефункционална Палата Србије 

У Палати Србије, која се простире на 60.000 квадратних метара, кажу, функционална је само трећина простора. Огромна квадратура изгубљена је на ходницима и салама за банкете некадашњих чланица бивше СФРЈ. Проблем повећава и то што, кажу у Дирекцији, сви мисле да је њихов ресор најбитнији.

Панић каже да се нико није пожалио да има превише простора. "Ми имамо захтеве готово свих министарстава, сем неколико ретких, попут министарства спољних послова", истакао је Панић.

Републичка администрација користи између 150 и 180 хиљада квадратних метара, кажу, недостаје још око 50.000, или једна зграда.

Нова зграда, која би објединила чиновнички апарат, јесте у плану, али ће због финансијске кризе, сачекати боља времена.