Србији недостају младе судије

У односу на претходну годину, у 2018. смањен је број нерешених, старих предмета и скраћено просечно трајање поступка. Представљајући резултате судова, председник Врховног касационог суда као проблем означава недостатак младих судија, тек неколико их има око 30 година. Други део струке већим проблемом сматра то што млади правници и не желе да буду судије, већ бирају плаћенија занимања.

Драгомир Милојевић из Врховног касационог суда каже да судство није баш нешто младо!

Са дозом забринутости, први човек Врховног касационог суда сумирао је податак да је просечна старост судије у земљи 54 године. 

"Ја знам да у Србији немамо малтене ниједног судију који има испод 31-32 године. Раније је другачије било, да смо чак са 25, 26, 27 година постајали судије. Поставља се питање квалитета, када је први пут изабран у 40 година, када ће постићи одговарајући квалитет", рекао је Милојевић.

За део струке, међутим, старост судије није основни проблем за професију која се, подсећају, нигде у свету не сматра младом.

"Раније су у судство улазили млади правници, јер после Другог светског рата није било много судија, није било довољно правника и онда је сваки правник који је желео улазио у судство. Улазиле су младе судије, одмах после факултета", каже Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

Данас, судија мора да има факултет, али и правосудни испит и радно искуство – од две године за судију Прекршајног суда, до 12 година за судију Врховног касационог. Пре избора, оцењују се и стручност, оспособљеност, достојност. Све то готово је немогуће испунити пре 30. године, у земљи са просечим студирањем од осам година – сматрају у Јукому.

"Наравно, за четири године се може завршити Правни факултет, али је то реткост и питање је колико студенти у року заврше студије желе да постану судије, с обзиром на то да плата судија није толико примамљива као неки други послови, на пример адвокатура", каже Катарина Голубовић из Јукома.

И баш у томе, струка препознаје потенцијално највећи проблем. А све почиње од факултета.

Три хиљаде судија у Србији предвиђено је систематизацијом. Крајем 2018. било их је 500 мање.

Бољевићева каже да је то веома озбиљан проблем. "Озбиљан део није радио и то је само делимично отклоњено тиме што је 180 судија сада, почетком године ступило на функцију. У последњих десетак година дошло је до одлива једног доброг правничког кадра из судства и тужилаштва. То је било због неизвесне будућности", каже она.

Извеснију будућност, осим у адвокатури, млади правници виде и у послу нотара, корпорацијама, банкама. Упркос томе, судови су 2018. решили више предмета него 2017. Али је зато решено мање старих предмета.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 16. мар 2019, 11:13)
anonymous [нерегистровани]

Pravda

Normalno, kad su sudijska i tuzilacka funkcija godinama degradirane u svakom smislu, provlace se u svim medijima u losem kontekstu, plate su im ponizavajuce s obzirom na to koliko znacajan posao rade, nemaju privatni zivot, a o negativnoj selekciji necu ni da pricam.