У чему (ни)смо равноправни

Грађани Србије највише су дискриминисани по основу инвалидитета, старосне доби и пола. То се најчешће догађа приликом пружања јавних услуга или коришћења објеката и површина, на које се односи готово трећина поднетих притужби.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поднела је Скупштини Србије редовни годишњи извештај о стању у области заштите равноправности за 2018. годину.

Највећи број притужби у 2018. је због дискриминације по основу инвалидитета, старосне доби и пола.

Следе притужбе због дискриминације по основу рођења, здравственог стања, затим националне припадности и етничког порекла, потом брачног и породичног статуса и сексуалне оријентације, док су остали основи дискриминације у притужбама навођени у мањем проценту.

Када је у питању област дискриминације, на првом месту налази се пружање јавних услуга или коришћење објеката и површина, на које се односи готово трећина поднетих притужби.

На другом месту су рад и запошљавање, затим следи област која се односи на поступке пред органима јавне власти и социјалну заштиту, а потом област јавног информисања и медија.

На стање у погледу заступљености дискриминације у друштву утичу и други фактори, међу којима су друштвени и културни контекст у којем живимо, однос друштва према дискриминацији, грађанска свест о неопходности и значају поштовања прописа, спремност да пријаве њихово кршење, степен толеранције према различитостима, поверење у рад институција, познавање основа и облика дискриминације, као и активности цивилног друштва у заштити људских права. 

број коментара 0 пошаљи коментар