Преминула Загорка Голубовић

Професорка Загорка Голубовић преминула је јутрос у Београду после дуге болести у 89. години. Место и време сахране биће накнадно објављени.

Загорка Голубовић живела је у Београду од 1933, где се и школовала.

Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радила је као професор у гимназијама у Земуну и Београду (1952–54).

Изабрана је у звање асистента на Филозофском факултету 1957. године, где је остала до 1975. у звању ванредног професора.

Због подршке студентској побуни јуна 1968. године, Скупштина Србије је јануара 1975. донела лекс специјалис којим је са још седморицом колега уклоњена из наставе и са Филозофског факултета.  

До 1981. године била је без посла, а у међувремену је радила као гостујући професор у Шведској, Великој Британији и САД.

Од 1981. ради као научни саветник на Институту за друштвене науке, који је тада био укључен у Београдски универзитет. На Филозофски факултет вратила се 1991. године, где је до 1996. предавала социо-културну антропологију.

Била је уредник часописа Гледишта, Социологија и Филозофија и члан Савета Праксиса, као и члан редакције Праксис интернешенела.

Била је члан Управног одбора Југословенског друштва за филозофију и социологију, председник Социолошког друштва Србије и филозофског друштва Србије.

Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, где је радила до пензије, 2001. године.

Била је активна у науци и јавном животу и након пензионисања.

Почетком деведесетих година 20. века имала је запажену улогу у антиратном покрету у Београду и активно је учествовала у грађанским и студентским протестима 1996-1997. године.

Након демократских промена 2000. године, критички је анализирала економску транзицију у Србији.

Добитница је награда: "Витез позива" за појединце који су на најбољи начин усагласили своју професију и савест 2007, "Верица Бараћ" за допринос борби против корупције 2012, као и награде за животно дело "Радомир Лукић" 2014. године.

Неки од радова Загорке Голубовић су "Социјализам и хуманизам", 1965, "Проблеми савремене теорије личности", 1966, "Трендови и дилеме југословенске социологије", 1969, "Социјалистичке идеје и реалност", 1971, "Зашто је функционализам више пожељан у данашњој Југославији него марксизам?", 1973, "Човек и његов свет у антрополошкој перспективи", 1973, и "Социологија југословенског друштва", 1976.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 13. мар 2019, 20:29) - anonymous [нерегистровани]

Zao mi je

Veliki covek, veliki strucnjak

(среда, 13. мар 2019, 18:32) - anonymous [нерегистровани]

Divna profesorka

Vanserijska osoba! Vecna slava i hvala!

(среда, 13. мар 2019, 14:42) - anonymous [нерегистровани]

Centar mudrosti

Divna profesorka i sjajna osoba sa integritetom.Srbiji su potrebni ovakvi intelektualci...Na žalost, sve ih je manje.Neka profesorka Golubović počiva u miru, na nekom boljem mestu.