Бака Наташа сама међу Албанцима

На пола пута између Пећи, где опстаје свега неколико Срба, и Гораждевца, јединог српског села у Метохији, живи Наташа Марковић. На очевини у Брежевику до пре шест година била је са сестром. Данас – сама међу Албанцима.

"Да кажем да сам сигурна овде, то не могу рећи, али да је ситуација нешто боља него што је била раније, то се опет може рећи", каже бака Наташа.

Сећа се времена када није могла да приђе својој кући, нити да у њој спава. Сада спава, али на опрезу. Срби из комшилука отишли су пре две деценије, а њихова имања заузели Албанци.

"Није згодно да ме неко види када излазим, јер кућа остаје сама. Моја се кућа често разбија, често се краде, пљачка, односи све што се може. Нико ни за шта не одговара, ма шта да се деси", каже бака.

Зато нерадо напушта имање. У Пећ одлази неколико пута годишње: да купи намирнице или посети једину пријатељицу.

"Овде продавница у близини нема, то је чак у Пећи, то је далеко. Одавде изаћи није баш толико пријатно, јер ја нисам тамо код асфалтног пута где се народ креће, где су возила, где су људи, где је јавност присутна", каже Наташа.

Живи од социјалне помоћи и баште коју одржава сама. Некада је чувала стотинак коза, данас само две.

"Ту је потребно доста времена, када је особа сама, тако да ми дан буде кратак, некад не стигнем цео дан да седнем да се одморим, то долази тек касно увече", прича бака Наташа.

Одмара се у мраку: светло, каже, не пали јер јој се чини да је тако безбеднија. Гледала би телевизију да нису сви канали на албанском.

Самоћа јој смета, али каже да се човек с годинама и на то научи.

Повратак комшија Срба за њу би била најлепша вест, али је, каже, равна чуду.