Преглед штампе (21.12.2008.)

Политика: Сезона крсних слава и(ли) крканлука; Новости: Хрватска мерка међу са Србијом; Прес: Директорима мање плате; Блиц: Прави се списак имовине стечене криминалом

Дневне новине данас пишу о сезони слава, нерешеним граничним питањима, директорским платама у наредном периоду, списку имовине стечене криминалом, ...

 

Сезона крсних слава и(ли) крканлука

Откад је Србија закорачила у вишестраначје, Народна скупштина не заседа за Никољдан. „Традиција" не само да није прекинута, него је ове године, изгледа, попримила обрисе Сремчеве приповетке „Ивкова слава". Четири посланика владајуће коалиције, правдајући се „здравственим проблемима", отказали су јучерашњу седницу парламента и тиме се поново поиграли нервима грађана који не очекују само да се продужи важност старих пасоша, већ и да коначно почне расправа о буџету за 2009. годину.

Стављена у непријатну ситуацију председница парламента Славица Ђукић-Дејановић није имала куд него да народу поручи: „Да ли је то због здравствених разлога или због тога што је други дан Светог Николе, не могу поуздано да знам, али сам одлучила да откажем седницу, јер не могу да ризикујем с тим да ли ће бити кворума за усвајање закона".

Ако су „здравствени проблеми" последица славског преједања и опијања онда народни посланици никад нису чули да се у тропару Светом Николају поје: „...Објави стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитељ уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства...".

Склоност ка претераном разбацивању и крканлуку у сезони слава није новијег датума. Остало је забележено да је Свети Петар Цетињски почетком 19. века у Црној Гори привремено забранио крсне славе. На такву радикалну меру митрополит црногорски се одлучио јер су домаћини почели да се задужују да би припремили богату трпезу због чега су породице потом месецима живеле у немаштини.

Крсна слава, као прослава светитеља заштитника породице, у транзиционој Србији је почела да се све више профанише и претвара у обичну гозбу. Икона, кандило, колач и кољиво у многим домовима служе само као нужан декор. На прсте се могу избројати домаћице које месе славски колач са светом водицом. А и зашто би када се може наручити у супермаркету или пекари. Ситне славске колаче током целе године има готово свака посластичарница. За прасетину су задужене печењаре, а није ни мали број рибарница које не само да чисте већ и пеку рибу.

Истинска вредност обележавања крсне славе, као продужено литургијско славље, јесте у молитвеном исказивању захвалности према Богу и светитељу, чувару породице. Духовна трпеза би требало да има предност над благоутробијем. Слава, како објашњава ђакон Ненад Илић, окупља све чланове породице и њихове пријатеље, али и све упокојене чланове рода јер су сви заједно Црква, Христово тело на земљи.

Осим породица, традиционално и многи еснафи имају славе, тако лекари прослављају Свете враче Козму и Дамјана, ваздухопловци Светог Илију, виноградари Светог Трифуна... И већина српских партија има своје небеске заштитнике, ДС и ДСС славе Ђурђевдан, СРС Света Три јерарха а напредњаци су се одлучили за најпопуларнију светитељку међу Србима Свету Петку.

Иако још беспоговорно није усвојена теорија како су Срби једини међу православним хришћанима започели са слављењем крсног имена, зна се да је обред славе на литургијској основи у праксу увео утемељивач српске цркве свети Сава, а данашњу форму црквеног обреда уобличио је митрополит београдски Михаило (Јовановић) 1862. године.

Хрватска мерка међу са Србијом

Бура у односима између Љубљане и Загреба, настала пошто је Словенија поручила да неће пустити Хрватску у Европску унију, док две земље не реше међусобни територијални спор, подсетила је да ни Србија нема до краја прецизно уцртане границе, а такође жели у ЕУ.

- Граница Србије и Хрватске утврђена је на копненом делу, али није у потпуности дефинисана на Дунаву - каже за "Новости" Иво Висковић, професор на Катедри за међународне односе Факултета политичких наука у Београду.

- Реч је о прилично дугом делу, од око 145 километара. Постигнут је договор да се спор реши међусобним споразумом, али, пошто околности нису биле сазреле за то, проблем је, као што то дипломати често раде, одложен за нека будућа, боља времена.

У овом тренутку, наставља професор Висковић, отвара се питање: да ли би Хрватска могла, ако уђе у Европску унију пре Србије, да се понаша према нама онако како се Словенија односи према њој, и тако нам знатно отежа пут ка Бриселу?

- Мислим да то Хрватска, ипак, неће учинити, јер није у њеном интересу - сматра Висковић. - Наши суседи би показали крајњу непринципијелност ако би се у истом случају понашали различито. Теоријски се, наравно, то не може искључити као могућност.

Председник Владе Хрватске Иво Санадер прекјуче је изјавио да се "Хрватска сутра за столом у ЕУ и НАТО неће понашати према Србији онако како се Словенија сада понаша према њој". - То је одговорна изјава, и треба је поздравити - сматра професор Висковић.

Да су из Загреба могући и другачији тонови знамо из интервјуа председника Месића "Новостима" из 2004. године. Он се тада позвао на Бадинтерову комисију, која је границе република бивше СФРЈ претворила у међудржавне, недвосмислено се заложивши да граница буде повучена према "фактичком стању на дан распада Југославије":

- Дунав је мењао ток, па има неких парцела које "задиру" и у једну и у другу државу на обе стране, зато само треба утврдити фактичко стање какво је било док су Србија и Хрватска биле у једној државној заједници - казао је тада Месић.

Граница, наиме, одговара средини тока Дунава - из 1882. године. Од тада је река на више места значајно променила ток, али је стара "међа", која је првобитно означавала границу између жупанија и катастарских општина у Аустоугарској, да би 1945. била озваничена као међурепубличка линија, остала до данас. Хрватска је тако остала без 10.000 хектара, а Србији је Дунав "узео" 1.200 хектара (део Копачког рита, Зелени оток код Батине и насеље Сигет).

Ватрослав Векарић, председник Центра за спољнополитичке анализе, подсећа да су гранични спорови у принципу врло чести у историји пријема нових чланица у Европску унију.

Професор Иво Висковић сматра да је боље ништа не решавати "на брзину", док не сазру околности, јер то пре може да искомпликује проблем него да га реши.

Директорима мање плате

Министарство за државну управу и локалну самоуправу припремило је одлуку по којој ће плате директора у државном сектору износити највише 120.000 динара, али ће менаџменту предузећа која буду добро радила бити одобравани бонуси. Међутим, како сазнајемо, и бонуси ће бити ограничени, а биће тачно одређено када и коме могу да се додељују.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић потврдио је за Пресс да министарство припрема одлуку о ограничавању плата директора у државном сектору, али није желео да говори о конкретним износима јер, како каже, постоји неколико радних верзија.

- У сваком случају, максималне плате директора биће у рангу највиших државних функционера тако да сте на трагу. Такође, морам да нагласим да се одлука која је у припреми не односи само на директоре јавних предузећа, већ на више од 90 различитих организација чији је држава власник. Значи, ова одлука се односи и на јавна предузећа, друштва, агенције - каже Марковић.
Он наглашава да ће постојати право на бонусе, али по строго утврђеним критеријумима, који су у припреми.

- Постојаће фиксна и варијабилна примања. Међутим, и бонуси ће бити ограничени, а подаци о њима ће бити јавни. Међутим, и у том сегменту морају се утврдити нека правила јер нису сви, иако су у државном власништву, у истом положају. Морамо разликовати предузећа која су монополска и која имају конкуренцију. Такође, морају постојати награде за предузећа која, на пример, доносе одређен прилив новца буџету. Али, не можемо класификовати као губиташе неке фирме којима је можда држава одредила да држе цене услуга на ниском нивоу. Због тога се овом проблему мора приђи озбиљно и темељно - наводи Марковић.

Према његовим речима, одлука Владе неће бити популизам, нити демагошка једнакост, а сви подаци о примањима у јавном сектору биће доступни јавности.

- Ниједан податак неће бити тајна. Ни плате, ни бонуси, нити картице за репрезентацију. Очекујем да сви поштују одлуку Владе, баш као што је био случај када смо прописали смањење накнада у управним одборима. Ова одлука је системско увођење реда - закључио је министар Марковић.

Директори јавних предузећа подржавају најављену одлуку иако ће им она умањити зараде и за неколико пута, а уз све то ће их обавезати да реферишу јавности о сваком примљеном динару.

Директор „Србијагаса" Душан Бајатовић каже за Пресс недеље да нема ништа против одлуке Владе која је у припреми иако ће његова плата од 287.000 динара бити оборена за два и по пута.

Директор ПТТ-а Србије Горан Ћирић каже да није упознат с тим какву ће тачно одлуку донети Влада, али да подржава сваку одлуку која се односи на смањење јавне потрошње.

Директор Завода за уџбенике и наставна средства Милољуб Албијанић такође нема ништа против одлуке Владе, па чак предлаже и строже мере.

Прави се списак имовине стечене криминалом

Специјално тужилаштво је почело да прикупља податке о имовини коју поседују лица оптужена за кривична дела из области организованог криминала. Намера је да се у току актуелних кривичних поступака примене одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела - изјавио је за „Блиц недеље" специјални тужилац Миљко Радосављевић.

Специјални тужилац није желео да прецизира о којим случајевима је реч, али је познато да су против припадника неколико организованих криминалних група, које су у јавности именоване као мафија, у току бројни поступци, или су већ донете првостепене пресуде.

Половином јануара ове године, када је Специјални суд због 18 убистава, три отмице и два терористичка напада изрекао затворске казне Милораду Улемеку Легији и припадницима земунског клана, било је најављено да ће кренути потрага за тајним рачунима „земунаца" у иностранству.

Међу водећим групама које су оптужене да су криминалним радњама оштетиле државу и стекле велике суме новца, налази се стечајна мафија. Ова група коју су, како тужилаштво тврди, предводили Горан Кљајевић, бивши председник београдског Трговинског суда, Секула Пјевчевић, власник више приватних фирми, и Слободан Радуловић, некадашњи директор „Ц маркета", терети се да незаконито присвојила више од 50 милиона евра.

У истом рангу, када је према наводима јавне тужбе реч о штети нанетој држави и износима незаконито стеченог новца, јесте такозвана дуванска мафија. Једна од ових група која се везује за име Станка Суботића оптужена је да је деведесетих година нелегалним увозом и продајом цигарета прибавила имовинску корист од 173 милиона динара.

Друга група из дуванске мафије, коју је предводио Синиша Стојчић, брат убијеног високог функционера МУП-а Радована Стојчића Баџе терети се да је шверцом цигарета стекла 1,9 милиона долара. Синиша Стојчић, као власник компаније за увоз и продају кафе, трговинских радњи и хотела, слови за једног од најбогатијих људи у Сокобањи.

Због шверца цигарета отворена је истрага и против припадника групе Марка Милошевића и Мирјане Марковић, због сумње да су државни буџет оштетили за више десетине милиона евра.

Лакомост на незакониту зараду показало је и 28 оптужених припадника царинске мафије. Они су оптужени да су лажном документацијом приказивали да је роба у транзиту кроз Србију, а у ствари су је складиштили у лажне магацине и крујумчарили. Тужилаштво је израчунало да је на овај начин држава оштећена за више десетина милиона евра.

Закон о одузимању имовине почеће да се примењује од 1. марта идуће године. Органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином су јавни тужилац, суд, специјална јединица МУП-а за финансијску истрагу и Дирекција за управљање имовином.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво