Из дубоког минуса у пролећних 20, има ли разлога за страх

Данас метеоролози најављују пролећних 20 степени, а доктор Владан Вукчевић каже да такво време више прија.

"Ових дана се време поправља па ми сада не очекујемо да са овим порастом температуре буде повећан број болесника који пате од акутне форме кардиоваскуларних болести, јер обично акутне форме кардиоваскуларних болести повећавају своју учесталост у периодима године када долази до наглих падова температуре", додаје Вукчевић.

Објаснио је да на температурне разлике током ноћи и дана највише реагују старији људи.

"Нажалост, примећено је да нагли падови температуре мало више повећавају морталитет, када дође до наглог пада у топлим данима него када дође наглог пада у хладним данима. Тако да су са те стране ови дани када почиње топло време мало опаснији и постоји могућност, за разлику од летењих месеци, за нагле падове температуре на ниске вредности, испод пет степени", каже Вукчевић.

Указао је да се за сутра саветује додатни оперез кардиоваскуларним болесницима, јер се очекује пад температуре.

Савет када се прелази из зиме у пролеће је, додаје доктор, да се избегавају изласци када су нагли падови температуре и када је јако хладно време и без наглог појачаног физичког напора.

Навео је да данас на Клиници за кардиологију имају редован програм и ни по чему се не разликује од осталих дана.

"Те нагле промене температура повећавају учесталост појаве срчаног удара за негде један до пет одсто", тврди Вукчевић.

Упозоравајући бол у грудима 

Подсетио је да када је реч о срчаном удару знаци упозорења су – бол у виду стезања у грудима који не мора раздирући.

"Наши људи мисле да бол мора да буде раздирући да би био инфаркт, али не мора. Сваки бол у средогруђу, посебно у пределу грудне кости који се шири ка раменима и врату, буди сумњу на акутно догађање, посебно болови који се јављају у миру и болови који не пролазе после неких двадесетак минута до пола сата", објаснио је доктор.

Нагласио је да се грађани који посумњају на срчани удар јављају дипечеру Хитне помоћи и да он распоређује где ће пацијент бити најбрже збринут.

"Он усмерава возила Хитне помоћи у најближу слободну салу", каже Вукчевић.

Додао је да имају довољно материјала за лечење када је реч о акутном срчаном удару и објаснио је да су промењене неке смернице лечења.

"Промењене су неке смернице за реваскуларизацију у неким сегментима, промењени су неки принципи лечења повишеног крвног притиска, значајно је пооштрен критеријум за обарање холестерола – болесници који имају кардиоваскуларне болести треба да држе лош холестерол на нивоу испод 1,8, а укупан холестерол испод 4,5", каже Вукчевић и додаје да су се појавили нови лекови.

Србија је и даље у врху и по броју оболевања и по броју умирања од кардиоваскуларних болести, али доктор каже да се та лоша ситуација поправља из године у годину.

"Учесталост кардиоваскуларних болести у укупном морталитету се смањује. Има још много посла, али ипак има напретка", закључио је Вукчевић.