Живот у подруму

Четрнаестогодишња Јована и њена две године млађа сестра Дијана, која је оперисала кукове и једва да може и да устане, оскудевају у свему. Ипак, највеће њихове жеље нису материјалне природе.

"Да ми дође неко кући. Од другара", каже Дијана Илић. Јована додаје да јој другари не долазе, због куће. "Они су другачији, другачија сам ја. То што се дружимо у школи, то је", напомиње Јована.

Са родитељима и баком живе у немаштини у две запуштене подрумске просторије, са нешто старог намештаја, без основних услова за одрастање. Дане проводе сви у једној просторији, јер се остатак куће не греје.

"Недостаје храна, обућа, одећа. Ујутру за школу, она иде, кад има спремим, кад нема оне трпе, и ми поред њих", рекла је мајка Ружица Илић.

Преживљавају од минималне бакине пензије и дечјег додатка, и надница које отац ових девојчица заради у селу. Недовољно за најосновније, па о пристојном крову над главом не могу ни да размишљају.

"Кућа је почела да пуца, зидови пуцају, плафони падају", каже отац Горан Илић.

Општина се побринула да Дијана има персоналног асистента, као и за повремене једнократне новчане помоћи, а новац којим је плаћен дуг за струју, сакупљен је на хуманитарном концерту фолклора.

"Кроз пројекат је за њих обезбеђено три хиљаде евра за санацију дела куће. Решење за ову породицу првенствено је у овом тренутку да се кућа санира до краја," навео је председник Општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић.

Јована је пожелела и нови рачунар, а Дијана би била пресрећна да ове године рођендан, који је већ за који дан, прослави уз торту.