Прехрамбени суверенитет или сигурност, питање је сад

Треба ли због сигурности одустати од суверенитета? Не говоримо више о политици већ о производњи хране. А дилема је да ли нам је боље да развијамо индустријску производњу са великим агро системима или да подстичемо породична пољопривредна газдинства и фирме.

Мали пољопривредник је централна фигура Националне стратегије за развој пољопривреде, али не и у пракси, кажу у регионалном удружењу "Ама центар". Истичу да је уз приватизацију и долазак крупних инвестиора последњих 20 година у Србији нестало 300 хиљада пољопривредних газдинстава.

Саша Петровић, еколошки активиста, новинар и аутор студије "Прехрамбени суверенитет у контексу Србије" каже да сваке године агрохемијска индустрија подиже цене својих препарата било да су вештачка ђубрива, пестициди и то ствара зачарани круг у коме трошкови производње постају све већи, а тржиште све затвореније за мале произвођаче.

Иако је њихов број још на нивоу статистичке грешке, у Србији, баш као и у Западној Европи, све је више образованих људи који напуштају градове и враћају се на имања предака где производе органску и биолошки вредну храну.

Економска рачуница је, кажу, на ивици одрживости. Ретко ко може да обезбеди сертификате, али чак и без њих, продају све што произведу, а могли би и неколико пута више.

"Нисмо просто у прилици зато што се тиме бавим ја и моја деца, и нема нас пуно да би радили на земљи, да би смо то све могли да обезбедимо а људи заиста траже, зато што нам верују. То је храна коју ми користимо и наша деца", каже Драгана Ђођевић, пољопривредница из села Сеча Река код Косјерића. 

Незадрживу тенденцију раста у тој производњи тренутно има само профит среће. Деца уместо са таблетом, одрастају са животињама, на свежем ваздуху.

"Играју се испод дрвећа, ту су свиње које рију земљу, затим кокошке које долазе и покупе црве из те земље, онда оне снесу јаја и деца поједу та јаја", каже Драгана Ђорђевић. 

Најјачи ударац домаћим пољопривредницима чини се, задао је Споразум о стабилизацији и придруживању. Странцима смо отворили тржиште земљишта, а уз далеко веће субвенције европски фармери доставили су јефтинију храну мало познатог порекла на наше рафове. Зато кључну улогу на тржишту хране има потрошач.

"Потрошач има у једној руци новчаник, у другој има своју корпу и одговоран је за здравље првенствено своје породице, значи мора да буде информисан", каже Јасмина Никитовић, уредник "Знања имања".

И земље попут Немачке, Француске и Белгије од 1970. године до данас изгубиле су 70 одсто пољопривредне производње на породичним газдинствима. Ипак, органску производњу подижу по неколико процената годишње.

Заговорници прехрамбеног суверенитета кажу да индустријска производња хране зарад веће зараде уништава и екологију и здравље људи. Концепт прехрамбене сигурности коју заступа ММФ и Светска банка сматра да само велики системи могу да искорене глад.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво