Прехрамбени суверенитет или сигурност, питање је сад

Треба ли због сигурности одустати од суверенитета? Не говоримо више о политици већ о производњи хране. А дилема је да ли нам је боље да развијамо индустријску производњу са великим агро системима или да подстичемо породична пољопривредна газдинства и фирме.

Мали пољопривредник је централна фигура Националне стратегије за развој пољопривреде, али не и у пракси, кажу у регионалном удружењу "Ама центар". Истичу да је уз приватизацију и долазак крупних инвестиора последњих 20 година у Србији нестало 300 хиљада пољопривредних газдинстава.

Саша Петровић, еколошки активиста, новинар и аутор студије "Прехрамбени суверенитет у контексу Србије" каже да сваке године агрохемијска индустрија подиже цене својих препарата било да су вештачка ђубрива, пестициди и то ствара зачарани круг у коме трошкови производње постају све већи, а тржиште све затвореније за мале произвођаче.

Иако је њихов број још на нивоу статистичке грешке, у Србији, баш као и у Западној Европи, све је више образованих људи који напуштају градове и враћају се на имања предака где производе органску и биолошки вредну храну.

Економска рачуница је, кажу, на ивици одрживости. Ретко ко може да обезбеди сертификате, али чак и без њих, продају све што произведу, а могли би и неколико пута више.

"Нисмо просто у прилици зато што се тиме бавим ја и моја деца, и нема нас пуно да би радили на земљи, да би смо то све могли да обезбедимо а људи заиста траже, зато што нам верују. То је храна коју ми користимо и наша деца", каже Драгана Ђођевић, пољопривредница из села Сеча Река код Косјерића. 

Незадрживу тенденцију раста у тој производњи тренутно има само профит среће. Деца уместо са таблетом, одрастају са животињама, на свежем ваздуху.

"Играју се испод дрвећа, ту су свиње које рију земљу, затим кокошке које долазе и покупе црве из те земље, онда оне снесу јаја и деца поједу та јаја", каже Драгана Ђорђевић. 

Најјачи ударац домаћим пољопривредницима чини се, задао је Споразум о стабилизацији и придруживању. Странцима смо отворили тржиште земљишта, а уз далеко веће субвенције европски фармери доставили су јефтинију храну мало познатог порекла на наше рафове. Зато кључну улогу на тржишту хране има потрошач.

"Потрошач има у једној руци новчаник, у другој има своју корпу и одговоран је за здравље првенствено своје породице, значи мора да буде информисан", каже Јасмина Никитовић, уредник "Знања имања".

И земље попут Немачке, Француске и Белгије од 1970. године до данас изгубиле су 70 одсто пољопривредне производње на породичним газдинствима. Ипак, органску производњу подижу по неколико процената годишње.

Заговорници прехрамбеног суверенитета кажу да индустријска производња хране зарад веће зараде уништава и екологију и здравље људи. Концепт прехрамбене сигурности коју заступа ММФ и Светска банка сматра да само велики системи могу да искорене глад.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(петак, 22. феб 2019, 11:15) - Воронцов [нерегистровани]

Социјализам је имао пољопривредне комбинате

То су били затворени системи где је постојало све од примарне производње до финалних индустријских производа. И све су то наравно упропастили намерно. Више не постоји интерес ни народа ни државе већ само интерес појединаца.

(петак, 22. феб 2019, 07:18) - anonymous [нерегистровани]

MMF i Svjetska Banka

navode narod na tanak led stavljajuci proizvodnju i distribuciju hrane samo u ruke velikih korporacija cineci tako da obicni smrtnici ne odlucuju ni o tome sto i koliko ce konzumirati i da u potpunosti ovise o nekom drugom.
To bi znacilo kraj svih ljudskih sloboda i neprikosnoveno vladanje nad planetom.

(петак, 22. феб 2019, 03:23) - anonymous [нерегистровани]

Svet gladuje radi bogatih, ne radi siromasnih

Nije pola sveta gladno jer se ne mogu nahraniti siromasni, nego zato sto se ne mogu nahraniti bogati.
Sistem ne valja, korupcija u svim oblicima na svakom koraku, dok god neko ne poradi na tome, sve ostalo je besmisleno za narod, ali ne i za privilegovane.
Dodju neke pare za neke subvencije, za neku nepovratnu pomoc, za neke donacije, neko privilegovan se dogovori sa onim ko to deli i njima obojici dobro, a onome kome je to bilo potrebnije nema nista.

(петак, 22. феб 2019, 01:18) - anonymous [нерегистровани]

Ma kakav MMF

Taj MMF sluzi samo bogatima. Nista dobro od tih stranih ,,investitora'' nije doslo. Kad ih budemo isterali sa Balkana, tek' tada ce sve ove zemlje procvetati. Dosta smo im vise bili ekonomske kolonije koje ce im puniti novcanike i snabdevati ih jeftinom radnom snagom.

(четвртак, 21. феб 2019, 22:42) - anonymous [нерегистровани]

MMF i banka SVIJETA

Ako su tako produktivni, otkud sve više gladnih i sve manje hrane po gradovima?