Како "сахранити" стари топломер

Нађи Ђекић одавно не треба живин топломер јер има дигитални, па је решила да га преда некоме ко ће на адекватан начин да га уништи. Окренула је много бројева телефона, али није успела. Како Нађа ради у Дирекцији за мере и драгоцене метале, прво је питала колеге.

"И онда сам кренула у истраживања, од СЕТ рециклаже, преко Министарства за заштиту животне средине, који су ме упутили на ЈКП 'Градска чистоћа', а они, опет, на апотеке. Једноставно, нико није могао да ми помогне јер нико од њих није надлежан", рекла је Нађа.

У амбуланти Дома здравља Палилула су жуте пластичне кесе и кутије место где се одлажу употребљене игле, шприцеви, ампуле, газе, завоји.

На зиду је неколико упутстава, а у ходницима и чекаоницама жута стрелица: То је пут који води до централног места у подруму где се дневно складишти око 50 килограма медицинског инфективног отпада који се три пута недељно транспортује у Дом здравља Вождовац, где се уништава.

"Наше особље, које је посебно обучено, а то су спремачице, у одређеним периодима скупљају тај медицински отпад у жуте кесе и односе га у привремена складишта посебним путем. Возачи транспортних возила скупљају из свих амбуланти ДЗ Палилула инфективни медицински отпад и транспортују га ка ДЗ Вождовац", објашњава др Снежана Деспотовић Кушљевић.

Није проблем само живин топломер, већ и лекови којима је истекао рок трајања. Пуна кеса лекова, а нико није надлежан. Чак ни апотеке, а требало би. Сасвим је друга прича када је у питању њихов фармацеутски отпад у које такође спадају лекови којима је истекао рок, али и материјали који се користе за производњу лекова. Годишње то буде око једне тоне. Води се евиденција, одлажу се у обележене контејнере и предају овлашћеној фирми која отпад уништава.

"Закон о управљању отпадом дефинише да све, државне и приватне апотеке преузимају неупотребљене лекове од грађана. Међутим, подзаконски акт који је тренутно у изради, Правилник о управљању отпадом, треба да дефинише начин на који ће тај отпад бити збринут на прави начин. Тачније, треба да дефинише избор оператера, који оператер ће то преузимати и, такође, начин плаћања уклањања овог отпада", истиче Десанка Николић из Апотека Београд. 

После свега намеће се закључак – закон постоји, али недостају подзаконска акта која дефинишу процедуру. Тек када се она донесу знаћемо шта треба да радимо са опасним отпадом, коме ћемо моћи да се обратимо када имамо лекове којима је истекао рок. До тада, ко како одлучи – или у фиоку или у контејнер.