Гоџи и чија семе против белог лука и сланине

Док у радњама здраве хране купујемо чија семенке, гоџи бобице, алгу спирулину, Европска унија штити потрошаче строгим стандардима за декларисање и начин употребе ових производа.

Србија ће, уз све друге стандарде, на путу ка Европској унији морати да се придржава и правилника о такозваној новој храни. Шта је нова храна увелико се полемише широм света, иако су се те намирнице и без прописа одомаћиле и на нашем тржишту.

Чија семенке, гоџи бобице, нони, уље коријандера, арктичко уље и други додаци храни одавно су састојци разних дијета, а нутриционисти их препоручују као магичне додатке исхрани. 

Проф. др Иван Станковић са Фармацеутског факултета каже да је такозвана нова храна она која се у Европској унији није користила пре 15. маја 1997. године, када су усвојени и први прописи о њој. 

"Таква храна мора бити безбедна за употребу, не сме да доведе у заблуду потрошаче и, уколико замењује неку намирницу, не сме да буде нутритивно инфериорна у односу на ту намирницу", каже Станковић, који је члан Европског тела за безбедност хране.  

Према његовим речима, у Србији је у новембру донесен Правилник о новој храни, који је усаглашен са европском регулативом и који садржи позитивну листу од 131 немирнице. 

То су, како каже Станковић, неки нови састојци, намирнице у измењеним облицима као што су нано честице, нано материјали...

На том списку налазе се неки нови извори минерала и витамина, неки нови шећери као што је Д-тагатоза, затим слатрими – замене за масти, уља арктичког крила, гоџи бобице, чија семенке...  

Слично је и са уљем из семена коријандера, које је одобрено као нова храна у ЕУ још 2011. године, са тачном спецификацијом масних киселина које улазе у састав уља. Може да се користи само у додацима исхрани и то у највећој допуштеној дози од 600 милиграма по дану.

Професор Станковић истиче да свака намирница и састојак нове намирнице мора да добије дозволу Министарства здравља, која се издаје на основу стручног мишљења.

"Онај ко жели да пусти у промет такву храну мора да води рачуна да буде у складу са правилником, у границама у којој је дозвољена, а чистоћа и квалитет морају да одговарају спецификацијама", објаснио је Станковић и додао да ће нову храну контролисати санитарна инспекција.  

"Пре употребе потражите савет стручњака!" 

У продавницама здраве хране може се купити разно егзотично воће, бобице, уља, којих до пре неколико деценија није било на нашем јеловнику.

"Купци су у последње време све више заинтересовани за производе који нису са нашег поднебља. Ми као продавци смо добро информисани, јер кад добијемо неки артикал, имамо сажето објашњење за шта је намењен, за шта је добар, а за шта није", каже Живко Грчић, продавац у продавници здраве хране. 

Нутрициониста Милка Раичевић указала је да би грађани пре употребе нове хране требало прво да се посаветују са стручњацима.

Истакла је да посебно треба да се води рачуна о количини, посебно о уљима која треба пажљиво дозирати. Према њеним речима, неке мајке стављају та уља деци у носић, што може бити веома опасно.

"Некада је паметније остати на нашем маслиновом уљу, а за свако друго уље потребно је да се консултујете са нутриционистом", каже Милка Раичевић. 

Домаћи произвођачи и дистрибутери имају рок да до 31. децембра 2019. године своје пословање ускладе са Правилником о новој храни, усаглашеним са прописима ЕУ.