Плућа и кожа на удару загађеног ваздуха, шал уместо маске

И данас се у Старом граду тешко дисало, кажу суграђани. А тако показује и мерна станица у Булевару деспота Стефана.

"Тренутна концентрација је нешто испод 100 микрограма по метру кубном, а дозвољено је 50, али у периоду од 24 сата", каже Андрија Шоштарић из Градског завода за јавно здравље.

"Грађани се питају откуд толика загађеност. Многе фабрике не раде. Ваздух у престоници је најзагађенији између 14 и 15 часова", каже декан Хемијског факултета проф. др Иван Гржетић.

Према његовим речима, један од највећих проблема су аутомобили који су произведени пре 2005, пре увођења евро 4 стандарда. Такође ту су и сумпор-диоксид, грејање на угаљ. Ни на селу није боља ситуација.

"У градовима број тих честица које ми не видимо, у кубном метру је негде десет на десети или једанаести честица. То су огромни бројеви, а у селима се то смањи само на десет на девети, што је само десет пута мање", указује Гржетић.

На једном међународном скупу у Сарајеву речено је да је 16 фабрика на Западном Балкану, саграђених у време комунизма, емитовало 2016. године исту количину сумпор-диоксида као 250 фабрика већег капацитета у Европској унији. Можда је ипак од одговора на питање како су Европљани то успели, важније шта кажу лекари. Хронични болесници имају највише проблема, а 20 пута их је више него пре 30 година.

И бука загађује, највише трпе деца

"Маска скоро неће ништа да им помогне.Оно што би њима много више помогло је шал преко уста, јер шал има неку филтрациону способност", истиче пулмолог Бранимир Несторовић. 

Вунени шал спречиће продирање честица и до 80 одсто. Осим плућа, "прва на удару" је кожа која апсорбује све из ваздуха. Честице су, можда и најмањи проблем. Смог и гасови су прва два. А на трећи, некако, заборављамо, каже доктор.

"Трећа врста загађења о којој ми не мислимо је загађење буком. Прекјуче је објављен један огроман рад на 7.200 деце који је показао да деца која живе у градском центру и изложена су јакој буци, су невероватно ниских интелектуалних способности скоро до 30 одсто, зато што та стална бука доводи до тога да практично занемарују говор", наглашава Несторовић.

Страни сајтови немају прецизне податке о загађењу, кажу у Градском заводу за јавно здравље јер користе само један индекс загађења ваздуха, рађен по америчком стандарду и није примењив у Београду. За десетак дана Београђани ће на сајту Завода моћи да виде праве податке и савете.