Ханука - празник светла

Један од највећих јеврејских празника, Ханука, посвећен је догађају из 164. п.н.е. када је, након трогодишњих прогона и борби, поновно посвећен јерусалимски Храм.

То је прослава победе Израелаца против хеленистичких освајача у доба Антиоха IV Епифана.

Антиох IV Епифана је желео да насилним путем хеленизује Јевреје, па их је на многе начине, углавном веома суровим методама, спречавао у вршењу њихових религиозних дужности.

Бранио је обрезивање, а на крају је у јерусалимски Храм поставио статуу Зевса Олимпијског, што је за Јевреје представљало чин страшног безбожништва и националног понижења. Тај се догађај, према апокрифној Првој књизи Макавејској, догодио 167 г. пре Христа.

Тада је свештеник Матија, из Хасмонејске династије, са својих пет синова подигао устанак. После његове смрти, команду над устаницима преузима његов син Јуда назван Макавеј (чекић).

Након три године ратовања непријатељ је био потиснут из већег дела земље, Јерусалим ослобођен, туђински кипови порушени, а Храм очишћен и освећен. Победа над непријатељима је слављена осам дана.

У Талмуду је забележена легенда према којој је у Храму било оскрнављено све уље намењено обредним светиљкама.

Остала је само једна посуда која није била оскрнављена, а у њој је било уља довољно за један дан. Међутим, светиљка је горела свих осам дана. Тако је Ханука постала празник светла.

Паљење светиљки током овог празника постало је народни обичај, што је касније и озакоњено у Талмуду.

Првог дана се пали једна светиљка, а касније сваког дана по још једна и тако до осам. Из ових разлога су настали и осмокраки свећњаци, који се данас називају ханукија, да би се разликовали од уобичајених седмокраких.

Овај празник обично пада у децембру, тада се у кући не ради ништа, а породица седи око стола и игра се зврчком, која се на јидишу назива трендел.