Истраживање последица бомбардовања – докази уместо паушалних ставова

Дарко Лакетић, председник скупштинске Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања рекао је за РТС да су анализирали учесталост одређених тумора код свих генерација рођених после 1999. године.

"И деца оболевају од малигних болести, не као одрасли, али оболевају. Тај ризик се може статистички израчунати – можемо за сваку генерацију израчунати ризик за одређену малигну болест и узраст. За очекивати је да је ризик приближан за одређену генерацију и узраст, свако одступање наводи на сумњу да је на одређену генерацију деловао фактор који је узроковао њихову подложност за настанак болести и повећао учесталост", објашњава Лакетић.

Истиче да код узраста од 0 до 4 године има најчешће неуроектодермалних тумора, ко деце од 5 до 9 година тумора крви, од 10 до 14 тумора мозга и од 15 до 18 година различитих солидних тумора.

Назнаку статистичке значајности нашли су у групи од 5 до 9 година, током испитивања учесталости хематогених тумора. "Нашли смо назнаке статистичког пораста", рекао је Лакетић.

Наредне фазе у раду Комисије 

Задатак Комисије је да најпре нађе шта је то што је деловао на једну генерацију да буде подложна настанку болести.

У другој фази анализираће мноштво фактора који су деловали, при чему ће се неки укључити, а неки искључити.

"Током 1999. године Србија није гађана само осиромашеним уранијумом, већ и конвенционалним бомбама које су разарале и одређена постројења која носе са собом и еколошки ризик. Дошло је до ослобађања материја затворених у индустријским постројењима, које су биле на безбедном одстојању од становника. Дошло је до ослобађања и деривата хлора, бензена... што представља можда још већу опасност по здравље становника него што је радиолошка компонента осиромашеног уранијума. Осиромашни уранијум има значајнију токсично-хемијску компоненту него радиолошку", објашњава Дарко Лакетић.

Истиче да поштује искључиво научне ставове и да научна истина мора да буде базирана на научно-медицинским доказима, "а не на паушалним ставовима и теоријским наклапањима".

"Важно је да завршимо студију, сумирамо резултате, систематизујемо их и предложимо јавности. Циљ рада Комисије је долазак до истине и података који ће указати да ли је било последица, какве су, можемо ли се заштитити, евентуално урадити санација животне средине, мада је Институт у Винчи изузетно урадио свој део посла", навео је Лакетић.

Помоћ из Италије 

Председник Комисије италијанског парламента Ђан-Пјер Скану дао је Србији комплетну документацију италијанске комисије са сведочењима више од 300 сведока, резултате тужилачке истраге, као и неколико извршних пресуда.

"Италијанска комисија је урадила много не само за свој народ, већ мислим да има много шири значај и димензију", рекао је Лакетић и истакао да је италијански парламент имао и могућност тужилачке истраге.

Помоћ није само у папирима, већ и у људству. "Сви који су учествовали у изради студије су нам на располагању. Извештај је опширан, није само медицинско истраживање, већ доминантно правно доказивање. Са радом те комисије и извештајем су изменили и правосудни систем сопствене земље. Ако војник дође на суд са малигним обољењем, а службовао је на Косову и Метохији, он ништа не мора да доказује, зато што се сматра да је оболео због фактора средине у којој је боравио", објашњава Лакетић.

Тај материјал јесте полазна основа, али се прикупља научно-медицински материјал и из целог света.

Медицински, али и хумани аспект 

Комисија обилази и терен. "Били смо у Врању, идемо у Панчево и Нови Сад због акцидената, бомбардовања Петрохемије и рафинерије нафте. У Крагујевцу је била највећа учесталост гађања трафостаница", истакао је председник скупштинске Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања.

Најзначајније за народ је да се дође до тачних и егзактних података из медицинског и хуманог аспекта, указује Лакетић.

"Са налажењем истине доћи ћемо да података који ће говорити у прилог одређених токсина, које ћемо изоловати, и из тога радити на заштити становника и животне средине", наводи Лакетић.

Ако резултати буду таки какве већина очекује, то ће вероватно имплицирати и правни пут, закључио је председник Комисије др Лакетић.