Стан на дан – ко остаје "кратких рукава"

Прошле године Србију је посетило милион и 700 хиљада страних туриста. Више од 70 одсто њих смештај је обезбедило преко интернета.

"Ми верујемо да су сигурно ови резултати и 50 одсто бољи од онога што бележи званична статистика, а то су управо туристи који долазе тако да остају у тој сивој зони и остају нерегистровани", истиче Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

Они који раде по закону годинама указују на нелојалну конкуренцију. Тврде да на један категоризовани објекат долази чак девет оних ван папира. Њима ни контрола не долази осим ако их пријаве комшије, а и тада инспектори морају да се најаве.

"Они дођу у стан, обуку кућну хаљину или бадемантил, ставе да кувају ручак и када дође инспекција, они симулирају да живе ту", наводи Љубиша Бановачки из Апартмана "Кристал код".

У градском секретаријату за инспекцијске послове кажу да интензивно раде на откривању нелегалних станодаваца. Али имају само шест туристичких инспектора и они не могу да држе под контролом метрополу као што је Београд.

"Ми имамо добру сарадњу са букинг комом. Све субјекте које откријемо да нису регистровани, ми их преко оглашивача, преко букинг кома гасимо са оглашавања", каже Милош Слијепчевић из Секретаријата за инспекцијске послове Града Београда.

Власницима станова који су пословали на црно даје се могућност да региструју делатност и наставе да раде тако да од тога користи имају и они и држава.

Ни туристи нису заштићени ако одседају у нелегалним објектима. Све је добро док се не појави проблем. Ако се нешто непланирано догоди, ти портали преко којих су изнајмили стан не подлежу ниједном закону Србије.

"Једноставно сами преузимате ризик да, уколико нешто није како треба, не можете се жалити овде никоме него то морате радити путем тог портала у земљи у којој се тај портал регистровао", наглашава Александар Сеничић, директор "Јуте".

Сличан проблем имају све европске метрополе. Градоначелница Париза је, на пример, тужила "Airbnb" за нелегално издавање станова, а вредност тужбеног захтева је 12,5 милиона евра. Ни у Риму није ништа боља ситуација.

"Јуна 2017, донет је закон да власници ако желе да користе услуге портала, коме морају да доставе потврду о плаћању пореза. У случају да се открије да власник није платио порез, следи казна од 250 до 2.000 евра", објашњава Маринела Ражнатовић, дописница РТС-а из Рима.

Неки су отишли корак даље и забранили рад "Airbnb" на њиховом тржишту, као на пример Берлин и Турска.