Огњановић: Поносни на велико признање; Стојковић: Традиција дужа од три века

Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду каже за РТС да је то велико признање за школу и даје пoносан што неко прати рад школе.

"Нашли смо се у друштву групе врло значајних институција, поносни смо што наш рад неко прати, наше резултате. Наши ученици после гимназије касније постају врхунски стручњаци значајних области у 21. веку", указује Огњановић.

Огњановић очекује да ће признање која школа добија олакашати њено функционисање. 

"Пре тога потрeбно је да се усвоје нека подзаконска акта. На пример, ми смо у обавези да примамо техноилошке вишкове, а познато је да да је за Матемaтичку гимназију потребан посебан профил наставника који предаје надареним ђацима", напомиње Огњановић.

Поред 500 доктора наука које је изнедрила Математичка гимназија, њени ђаци су успешни и у спорту, глуми, певању.

Огњановић наводи да да је шесторо-седморо бивших ђака завршило студије режије, неки су постали и врхунски лекари и спортисти.

"Неколико ученика је освојило медаље на спортским Олимпијским играма, a имамо и талентованог пијансту и виолончелисту кој је можда најталентованији у Европи", додаје Огњановић.

Према Огњановићевим речима, амбиције Математичке гиманазије су знатно веће од могућности државе.

Истиче да велику помоћ школа добија од неколико бивших ученика који су окупљени у веома добро организован алумни.

"Неки од њих су успешни у науци, а неки су професори значајних универзитета код нас и у свету. Други су веома успешни пословни људи који нађу начина како да помогну, каже Огњановић.

Додаје да им компаније помажу у куповини авионских карата за путовања на међународна такмичења.

Истиче да би желео да школа добије више аутономије.

"Везани смо тим строгим просветим прописима. ако наставник жели мало да измени програм потребно је силно време. Наука се стално мења, посебно информатика, програмирање", наглашава Огњановић.

"Налазимо се у процепу између поштовања правила и потребе да се деци пружи најновије градиво што је интересантно и примењиво. Увек је по среди сналажење и лепо би било да добијемо више аутономије, закључује Огњановић.

Школа која је изнедрила 77 академика

Гимназија "Јован Јовановић Змај" из Новог Сада постоји од 1703. године а зграда у којој се тренутно налази је 1903. Чак 77 академика изнедрила је та школа, а када је реч о докторима наука, први је добио ту титулу у деветнаестом веку.

Директор гимназије Радивоје Стојковић сматра да је разлог за добијање статуса установе од посебног националног значаја традиција дуга више од три века.

Стојковић каже да су приликом оснивања те школе мудре бачке владике процениле да је образовање веома значајно уколико српски народ жели да заузме своју позицију у културној Европи.

Указује да је школа имала контакте са Универзитетом у Халеу од самог оснивања.

Наводи да је школа позната по најстаријем хору у држави, а први пут у наставу је уведено нотно певање.

Велики реформатор Ђорђе Натошевић, тадашњи директор уводи "гимнастиковање" – физичко образовање као факултативни предмет. "Основана је и прва школа цртања и прва академија са филозофијом и теологијом што је почетак виског образовања у Срба", подсећа Стојковић.

Према његовим речима, најдраговценије што школа има је континуитет гиманзијског образовања као је једна од настаријих српских културно-образовних институција.