Има ли у настави места за културу изражавања

Статус српског језика у школама је пристојан, али би могао да буде бољи, кажу филолози. Са увођењем нових предмета, смањивао се фонд часова српског, односно матерњег језика, углавном у нижим разредима.

"Имате у Русији где је руски језик такозвани наднационални предмет и он има посебан статус. У Француској је то осам или девет часова, У Србији је то од првог до петог – пет часова, и ту је наше заостајање. Стандардна српска гимназија има четири часа недељно. Имамо неке европске и светске образовне системе где има пет. Значи, ту заостајање није велико, највеће је у млађим разредима основне школе", каже проф. Вељко Брборић са Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Настава српског језика на Филолошком факултету, и свих предмета и дисциплина које произлазе из српског језика или су у вези са српским језиком, од централног су интересовања за факултет.

"Ми ту озбиљну позицију и изузетно место дајемо српском језику кроз активности које су везане како за едукацију наставника, за целоживотно учење. И велику пажњу посвећујемо пријему страних студената који са страних светских катедара долазе на наш факултет, у Србију, као јединственом центру за учење српског језика", рекла је проф. Јулијана Вучо, продеканка Филолошког факултета.

Идеја да се српски уведе на све факултете као изборни предмет зависи од самих факултета.

"Зашто не понудити да рецимо и будући лекар може изабрати у једном семестру или једној школској години нешто из предметности српског језика, језичке културе, српске књижевности, нешто што је повезано са литературом функционалне писмености или нешто тако", наводи проф. Јулијана Вучо.

Решење би могло да буде увођење изборних предмета – да ученици, као и студенти, који то желе могу додатно да се образују и развијају кулутуру писменог и усменог изражавања.