Мере штедње највише погодиле жене

Мере штедње у јавном сектору, које су уведене од 2015. године, нису подједнако утицале на економски положај мушкараца и жена. Већи терет реформи понеле су жене, закључак је првог истраживања о утицају мера штедње на положај жена у Србији.

Истраживање су спровели Фондација за развој економске науке (ФРЕН), UN Women и Амбасада Канаде, а директорка ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић каже да су мере штедње доследно примењене у секторима образовања, здравства и социјалне заштите, али не и у јавним предузећима.

"Мере штедње које су уведене од 2015. нису у свом фокусу имале жене, а жене чине велики број запослених у јавном сектору. Оне чине већину запослених у здравству, просвети, социјалној заштити, јавној управи. Са друге стране, у јавним предузећима највише су запослени мушкарци, скоро 70 одсто", рекла је Жарковић Ракићева за Танјуг.

Истраживање које су спровели показало је да управо у јавним предузећима мере штедње нису доследно примењене, те је, каже Жарковић Ракићева, планирано смањење разлике у зарадама између жена и мушкараца изостало.

"Мере штедње биле су осмишљене тако да само смање зараде оних који зарађују више од 25.000 динара, а међу онима који зарађују мање од 25.000 динара већина су жене. Требало је на тај начин да жене буду заштићене. Међутим, на један добар део мушкараца који раде у јавним предузећима, те мере нису биле примењене", каже Жарковић Ракићева.

Такође, подсећа да је са ММФ-ом 2015. договорено да ће Србија сваке године по пет одсто смањивати запосленост у јавном сектору, те, примећује она, и од те мере се махом одустало.

"Зато је почео природни одлив, односно жене пред годинама за пензионисање подстицане су да оду у пензију", рекла је Жарковић Ракићева.

То, како каже, потврђују и подаци који показују да се за 20 одсто повећала вероватноћа да жене које су пред пензионисањем оду раније у пензију, а код жена млађих од 30 година се за 10 одсто повећала вероватноћа да постану незапослене.

"Жене траже нови посао, јер је посао у јавном сектору постао мање примамљив због нижих зарада", указала је Жарковић Ракићева.

Помоћница министра за рад Нина Митић каже да су незапосленост и родна неједнакост на тржишту рада глобални, национални и локални проблеми и додала да су та питања кључна за Министарство рада.

Митићева наводи да је стопа запослености старијих од 15 година код мушкараца 57,3 одсто, а код жена 41,7 одсто.

"То показује да јаз између мушкараца и жена на тржишту рада у Србији постоји. Жене су и даље изложене дискриминацији када желе да постану предузетнице, аплицирају за руководећа места и приликом запошљавања. Такође, друштвене норме, традиционални ставови, стереотипи утичу на ограничавање и напредовање жена у друштву и на тржишту рада", рекла је Митићева.

Најавила је је да ће Министарство ове године објавити јавни конкурс за самозапошљавање жена које су претрпеле насиље.

Саветник у Амбасади Канаде за политичка, економска и медијска питања Владан Миладиновић је истакао да је Канада прва земља у свету која је 2017. године усвојила феминистичку развојну политику, која има за циљ да унапреди родну равноправност и оснажи девојке и жене.

Истраживачица на Мировном институту у Љубљани Жива Хумер представила је истраживање које је спровела у Словенији и које је такође показало да тамошње мере штедње нису узимале у обзир хетерогеност друштва, па су родне разлике порасле током економске кризе. 

"До тога је дошло јер су се мере штедње пре свега односиле на породиљско одсуство, смањење дечијих додатака, плаћање вртића и за друго дете", закључила је Хумерова.

број коментара 0 Пошаљи коментар