Богато српско средњовековно наслеђе на КиМ

Српско средњовековно наслеђе на Косову и Метохији представља интегрални део културне баштине Европе. Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница су културна добра уписана у Унесков регистар светске баштине.

Архитектонска лепотица Грачаница – задужбина највећег српског средњовековног ктитора, краља Милутина, после рада конзерватора на заштити и чишћењу живописа – блиста.

"Професор Бранислав Тодић који је направио монографију је рекао: 'Најкопликованије теолошко сликарство'. После чишћења које радимо већ седам година, мислим на чишћење фреско-сликарства, мислим да ће историчари уметности морати да напишу нову историју уметности о Грачаници, јер су се после чишћења многе ствари откриле", истиче конзерватор Бојан Тодоровић.

Манастир Високи Дечани, подигнут у време процвата српске средњовековне државе, многи називају историјским срцем наше културе. Фреске задивљују лепотом.

Само у припрати осликано је 365 композиција које илуструју сваки дан у години. Биће представљене и кроз дигитални пројекат новосадског "Платонеума".

"Ови Пројекти не само што популаришу лепоту и раскош средњовековне уметности у Србији, они су, може се рећи, и најбољи амбасадори или мисионари тог нашег културног наслеђа. На тај начин се оно заиста чува и као православно и као српско и не може се никада преименовати као туђе", напомиње пројект-менаџер Душан Вујичић.

У престоном храму Српске православне цркве, Пећкој Патријаршији, за туристе из целог света обезбеђен је аудио-водич на пет језика.

"Виде да је ово апсолутно српско, да ово није од јуче. Сама историја доказује чије је и ко је овде живео и ко и сада живи", поручује мати Харитина, игуманија Mанастира Пећке Патријаршије.

У Душановом Призрену многобројне посетиоце са српском историјом упознају ђаци Православне духовне школе Светих "Кирила и Методија".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи