Због свињске куге преко границе не може ни сендвич

Човек не може да оболи од вируса афричке куге свиња, али може да га пренесе са заражених на здраве животиње. За разлику од великих фарми које имају висок ниво заштите, мали узгајивачи свиња, каквих је више од 80 одсто у Србији, у највећем су ризику.

"То је додатни проблем за нас сточаре. Од цене, сада се родио и овај проблем. Мора се повести рачуна о предострожности, мерама дезинфекције", рекао је Жељко Милутиновић, произвођач свиња из Варне код Шапца.

Највећи ризик прети из Румуније. Забележен је покушај трговине зараженим животињама са фарми у Араду и Темишвару. Због тога, преко наше границе не може ни сендвич.

"Велика је опасност и велика штета у економском смислу, уколико би дошло до преношења те болести на територију наше земље. Наш је задатак да свим силама и нашим могућностима радимо да се то не догоди", истакао је Јовица Николајев, координатор послова у царинарници Вршац.

"У случају да се појаве прерађевине и живо месо, ми овде на царини одузимамо и шаљемо на уништење", напомиње Богдан Загорац, шеф царинске испоставе на граничном прелазу Хоргош.

Опрез и код ловаца 

Дивље свиње су најчешћи преносиоци вируса. На граници са Мађарском спречава их ограда за мигранте. На осталим потезима, једина брана су узгајивачи и ловци.

"Апелујем и на ловце који шетају да своју обућу не уносе на фарме код својих домаћих животиња, него да оперу и да оставе где ми ловци остављамо пушке", саветује ловац Милан Петровић из Варне.

Афричка куга није забележена у Србији. Симптоми те болести слични су класичној куги свиња.

"Изненадно угинуће једне или више животиња, апатија, потиштеност, висока температура, крвава столица, невеселост и нестабилност на ногама", наводи Марко Ћирић из Ветеринарске станице Шабац.

Шта чинити

Бобан Ђурић из Министарства пољопривреде поручује да би власници морали да, уколико примете било какво погоршање стања својих свиња, одмах обавесте свог ветеринара који зна шта у том случају треба радити.

"Уколико се утврди код само једне свиње постојање овог вируса, буквално морају све свиње на тој фарми да буду уништене", указује Ђурић.

Биосигурносне мере које је држава прописала могу да помогну да се болест избегне.

"Контрола уласка, односно проласка кроз фарму свиња, то се односи на раднике, људе који посећују фарму али и на људе који довозе храну и људе који одвозе свиње са фарме. Сузбијање мишева, пацова, различитих других преносиоца болести, такође морамо онемогућити присуство паса и мачака које су често видљиве на нашим фармама свиња", наводи др Александар Станојковић са Института за сточарство.

Болест свиња, настала у Африци, не лечи се. Све угинуле животиње морају да се пријаве ветеринарима и униште на прописан начин.