Глигорије Возаревић – заборављен у селу, запамћен у историји

Обронци Фрушке горе. Лежимир. Родно место Глигорија Возаровића. Кућа у којој је рођен, иако је имала статус споменика културе, срушена је и нигде у месту нема ознака да је баш ту рођен Глигорије Возаровић.

Праунук Урош Возаревић каже да би он сам финансирао постављање спомен-плоче, али да су му неопходне дозволе од града. У Сремској Митровици кажу – слободних улица за именовање тренутно нема, али постављање спомен-обележја вољни су да разматрају.

У Сремској Митровици галерија и библиотека носе назив Глигорије Возаревић, али у његовом родном месту ни слова о њему. Можда је заборављен у свом селу, али историја га памти. Уписан је као први српски књижар и издавач.

Отворио је прву књижару у Србији и одштампао прву књигу на овим просторима. И то је тек део његових заслуга.

Историчар Дејан Ристић каже да је недовољно познато да је 1832. године своју приватну библиотеку учинио јавном.

За осам дуката Глигорије Возаровић купио је парцелу на данашњем Врачару, тадашњој периферији Београда. Сматрајући да је пронашао место на коме су спаљене мошти Светог Саве, поставио је ту дрвени крст. Ипак, историја је показала да мошти нису спаљене на овом месту, али ће у годинама које долазе крст постати симбол Врачара.

Историчар уметности у Заводу за заштиту споменика Бојана Ибрајер Газибара рекао је да је 1847. године Глигорије подигао дрвени крст, први јавни споменик у Београду, у то време то је далека периферија, ту је била његова њива.

"То је био први јавни споменик у Београду, то је први пут да ми знамо за јавни споменик у Београду и отворио је пут за јавне споменике у Београду", каже историчар уметности.

Мало ко зна да је Милош Обреновић лично изабрао Возаровића да укоричи и повеже Сретењски устав.

"Он је то урадио тако добро да се Сретењски устав и дан данас чува у Архиву Србије у истом оном повезу у коме га је оставио свима нама Глигорије Возаровић. Ради се о једној динамичној, врло занимљивој личности, нажалост чини ми се добрим делом заборављеном", наглашава Ристић.

Потомци Возаревића сматрају да ће спомен-таблом или било којим другим обележјем сачувати од заборава првог књижара, издавача, најискуснијег књиговесца у Србији. Глигорије Возаровић није мало урадио за историју наше земље. Заслужио је много више од спомен-табле у Лежимиру, а тренутно нема ни то.