Сваки трећи студент планира да оде из Србије – посао и решено стамбено питање разлози за останак

Школовање једне особе у Србији, од обданишта до факултетске, односно докторске дипломе, кошта 200.000 долара. А, само током једне године Србију напусти 20.000 младих и образованих људи, које је држава углавном и сама школовала.

Министарка Славица Ђукић Дејановић каже за РТС да просечни емигрант има скоро 29 година (28,7), а да је сваки четврти високообразован.

Жељена земља зависи од профила студија. Тако они који се школују за ИТ планирају да оду у Америку, а медицинари и студенти друштвених наука у Немачку.

Следеће земље на листи пожељних су Швајцарска, Аустрија и Норвешка.

"Медицинари имају најбоље услове у Немачкој и доста је организованих акција да оду тамо, и са једне и са друге стране. С једне стране, то је интерес наших младих стручњака, а са друге је немачка држава која јако води рачуна о томе да придобије што квалитетније и што образованије људе, међу којима су и наши кадрови", рекла је министарка задужена за популациону политику.

Како задржати кадрове

Као један од својих приоритета држава је поставила управљање миграцијама младог и образованог становништва. Тим поводом спроведено је истраживање међу студентима, које би требало да укаже на то како се кадрови могу задржати у земљи, односно вратити у земљу.

Главни разлози због којих студенти желе да оду су немогућност налажења посла и посла у струци, слабо плаћени посао у струци, низак животни стандард.

Министарка Ђукић Дејановић део решења види у адекватном плану за високообразовне профиле, где ће уписна политика бити у складу са потребама нашег тржишта.

"Ове године нас очекује документ који регулише план високог образовања и министар просвете Младен Шарчевић је посветио дужну пажљу овом питању, не само дуалном образовању већ плановима уписне политике. Ако упишемо студенте на профиле за које знамо да имамо хиперпродукцију кадра и који ће нам отићи, ми заправо школујемо неког ко ће отићи", каже Ђукић Дејановићева.

На питање шта би их одвратило од одласка, више од 50 одсто студената одговорило је – посао у струци. Око 15 одсто њих је као подстрек навело новац за сопствени бизнис, а било је и оних којима је довољан разлог повољан стамбени кредит.

Шта нуди држава 

Министарка наговештава да ће у будућности бити више могућности за запошљавање високообразованих кадрова.

"Политика државе је да буде што више различитих инвестиција које треба да ангажују младе, образоване људе, и у складу са почетним резултатима ове политике можемо рећи да ће у том делу бити боља будућност за запошљавање образованих људи", каже Ђукић Дејановићева.

Указује на то да је њен кабинет доделио неповратна средства 61 општини за покретање сопственог бизниса за младе људе. Што се тиче стамбеног питања, каже да се ради и на том пољу.

"Ми смо чак откупили осам кућа на периферији Сомбора, адаптирали их и дали кључ у руке младим паровима, стручним људима, које желимо тако да стимулишемо. Направили смо модел за јединице локалне самоуоправе, које треба тако да буџетирају средства и размишљају и на тај начин", рекла је министарка.

Упитана о томе да ли ће бити увећана средства за науку, будући да Србија за то издваја мање од 0,5 одсто буџета, а да, на пример Аустрија издваја 100 пута више, Славица Ђукић Дејановић је поручила да ће се и у тој области издвајати више новца.

Међутим, као највећи проблем навела је то што за сваку четврту младу особу која планира да оде из земље ниједан од понуђених мотива није довољан да промене одлуку.