Како помирити таблет и књигу

У "Малог принца" заљубила се на прво читање. И увек је поново изненади. Али ту није крај списка омиљених наслова. Само прошле године, тринаестогодишњакиња Лаура Љутај прочитала је 250 књига. Добила и награду Библиотеке града Београда. Али не запоставља ни генерацијски императив – друштвене мреже.

"Проводим сат и по дневно, али свакако мање него са књигом. Књига ми је много занимљивија и пријатнија за очи", каже Лаура Љутај.

Али Лаура би пре могла да буде изузетак који потврђује правило – књигу у рукама заменио је таблет.

Ова тринаестогодишњакиња каже да има другарицу која чита са њом, читају исте књиге па размењују искуства, али генерално њена генерација слабије чита.

И то има своју цену, кажу психолози.

"Наша реченица се крати, наша мисао се крати, не развија се. Наша креативност се мање користи и не развија се уопште. Социјалне везе се губе, та присност која се ствара у размени и причи", каже психолог Бранка Тишма.

Иако се однос према књигама код деце гради од прве године, лека има и када родитељи закасне.

"И велика деца воле кад им се чита. У сваком узрасту можемо читати, не морамо чак ни целу књигу, али можемо прочитати део који нам је важан, реченицу која нам објашњава, даје некакве увиде", навела је Тишма.

Да је важно држати корак с временом, знају библиотекари. Можда не могу да победе "Јутјуб" лако, али могу да дају додатни разлог за долазак у библиотеку.

"Дечје одељење Библиотеке града Београда је укључено у пројекат 'Дигитални грађанин' и једна од 20 библиотека у Србији која ће у својим фолдерима имати и микробитове где ће деца моћи да уче програмирање, моћи ће да се уче у библиотеци, али и код куће", рекла је Виолета Ђорђевић, библиотекарка Дечјег одељења Библиотеке града Београда.

Библиотеке организују и радионице породичног читања. То је прилика за оне родитеље који тврде да им деца не читају довољно, да се и сами подсете шта су читали, али и да се упознају са новим књигама.