Јутјубери у трци са спортистима и глумцима, слава без покрића?

Стампедо у тржном центру у Новом Саду. Не због распродаја, већ због наступа једног јутјубера. У еуфорији су деца али и њихови родитељи ломили излоге, свађали се, па чак и тукли.

На крају нико није дошао до њега, а због гужве у његовом распореду нисмо ни ми. Али јесмо до јутјубера Милана Инића, који је такође идол младих. Сматра да они који живе на интернету често нису свесни одговорности и порука које шаљу.

"Мене је, ето, одувек занимала видео-продукција како се снимају филм, серија, музички спот, тако да сам још 2008. кренуо да креирам неки свој садржај и тада ми се, ето, Јутјуб показао као платформа где можеш да поделиш свој садржај са публиком", каже јутјубер Милан Инић.

Према његовим речима, кад заправо одемо и погледамо садржај на свим тим каналима можемо видети нешто што је непримерено, не само за младе већ није примерено да постоји у нашем друштву, али и те како пролази.

"Ето, довољно је да ја сад као јутјубер само кажем да сам свестан колика је одговорност", навео је Инић.

Како стручњаци кажу, његова каријера али и каријера осталих јутјубера тек је почела, а неки су је створили преко ноћи и то без пуно труда. Социолози овај појам дефинишу као нову форму медијске комуникације у којој се губи улога посредника.

"Некада када сте имали материјале које емитује телевизија, имате неке уреднике који ће онда тај материјал на неки начин да кажем филтрирати на оној страни реципијената рецимо публике, а у овом случају деца, имате родитеље који ће то исфилтрирати", сматра социолог Далибор Петровић.

Како је додао, данас се и једно и друго изгубило, заправо неко шаље неки садржај без превелике одговорности за последице тога, с друге стране родитељи пуштају децу да без одговарајуће заштите, без превођења тог материјала, директно тај садржај примају и на њега реагују. 

Због тог директног односа са јутјуберима деца се емотивно везују за њих, кажу стручњаци.

"Наравно да се узори мењају од генерације до генерације. Данас имамо ситуацију да су родитељи збуњени, често уплашени узорима које деца бирају и који утичу на њих. Ми не можемо и не треба то да радимо да укидамо друштвене мреже и да цензуришемо, али је важно да као родитељи, као друштво, знамо шта се дешава и да нудимо различитост, да дајемо смисла томе", наводи неуропсихијатар Невена Чаловска Херцог.

Подаци из прошле године показују да је најчешћи идол деце у Србији Новак Ђоковић. Статистика открива и да су се за 20 година променили погледи младих на то ко би требало да им буде узор. Па је тако пажња деце највише окренута ка интернет звездама, а то и не чуди. Јутјубери, влогери, блогери у Србији месечно зарађују од 3.000 до чак 60.000 долара.