Листе чекања за операције катаракте и кука (не) могу бити краће

Миленко Стојковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да највише пацијаната чека на операцију катаракте на Очној клиници КЦС.

"Срећом наш народ је интелигентан, па зна да одлази тамо преференцијално где се највише и најбоље ради. Зато су код нас и највише листе чекања, највише пацијената који чекају на операције, али заправо ми смо пре део решења, него део проблема. Ми оперишемо између четвртине и трећине свих операција катаракте које се раде у државним установама у Србији", додао је Стојковић.

Указао је да у последњих пет година годишње то износи између 4.500 и 5.500 операција.

"Заправо је то потпуно ненормално, требало би да оперишемо негде око десет одсто свих операција у Србији, а све остало би требало да се ради у малим центрима у унутрашњости, у регионалним и градским болницама", истакао је Стојковић.

У овом тренутку пацијенти операцију чекају чак и до две године.

"Међутим, смањењем оног броја пацијената који долазе из унутрашњости, из места у којима се скоро уопште не ради операција катаракте или се ради језиво мало, тај би се број на нашој листи чекања смањио на половину, а можда чак и испод тога и било би много лакше водити о томе рачуна", нагласио је Стојковић.

Објаснио је да се на овим листама чекања налазе и једноставни случајеви катаракте.

"У највећем броју случајева ми решавамо све компликоване случајеве које не могу да реше друге установе или већина других установа и на тај начин наш број операција и више расте, ми решавамо копликације лоших операција или оне које су протекле лоше. Све у свему наш обим посла је далеко већи него што се то може исказати само кроз број операција катаракте", додао је Стојковић.

Ипак, наводи да листе чекања не можемо укинути, јер постоје у свим замљама света, чак су и дуже у неким земљама Западне Европе него код нас.

Министарство је већ постигло смањење свих листа чекања помоћу неких административних начина обједињавања свих листа чекања, додао је Стојковић и истакао да је сада неопходно повећање укупног обима посла.

Нагласио је да је на јучерашњем састанку са министром здравља Златибором Лончаром, на предлог Стручне комисије за ортопедију и Стручне комисије за офталмологију, договорено да буде наметнуто планирање по неком оптималном броју операција по хирургу.

"Чињеница да је ово другачији приступ, јер имали смо трагичне диспропорције по којима неколицина наших лекара са клинике оперише више него чак и поједине целе универзитетске клинике. Сама једна особа оперише толико, а на неким местима се ради једна операција годишње, у мањим центрима, регионалним болницама на очним одељењима", каже Стојковић.

То једноставно не може тако и то је бесмислено и мислим да ће ово укинути такве догађаје, а ми ћемо наставити да радимо и у повећаном обиму, нагласио је Стојковић.

Сматра да је укључивање приватника за операцију катаракте доста смањило листе чекања, за неких 5.000-6.000 пацијаната.

"То је добро, држава троши веома мале паре око 270 евра по пацијенту за ту операцију то је најнижа цена коју можете да замислите у Европи, а ипак се ти људи оперишу и то релативно квалитетно, тако да можемо да кажемо да је то успех", истиче Стојковић.

Међутим, наглашава Стојковић, Србија укупно нема довољно хирурга ни у државним ни у приватним установама који су компетентни да без много компликација раде велики обим операција.

"То је велики проблем, јер се мора обучити у неком року од две-три године велики број младих људи, морају се запослити млађи људи који ће ући у ту обуку и то је суштински на дуги рок најважније решење", закључио је Стојковић.