Какав ваздух удишемо

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је ваздух у Београду добар до умерено загађен и да се не може поредити са оним у Пекингу.

Према његовим речима, зими долази до већих прекорачења загађујућих материја у односу на граничне вредности, али се квалитет ваздуха оцењује на годишњем новоу тако да се не може рећи да је ваздух у Србији сличан оном у Пекингу. 

"Увек у Србији током зиме имамо много индивидуалних ложишта и старих аутомобила. Тамо где је велика популација долази до прекорачења граничних вредности што свакако није добро", каже Радовић.

На загађеност ваздуха утиче и географски положај појединих места, као што су Косјерић и Ужице, којa се налазе у котлинама. 

Радовић истиче да се ради на смањењу аерозагађења и додаје да то није процес који се може урадити преко ноћи – неопходно је направити системске мере.

Према његовим речима, Бор би био најкритичнији, али инвестицијом од 200 милиона евра у нову топионицу, он се више не налази на листи загађених градова.

Такође, ЕПС спроводи пројекте од неколико стотина милиона евра који се тичу смањења аерозагађења.

"Наше ресорно министарство има програм пошумљавања и наредне године уложиће у мењање котларница у локалним самоуправама широм Србије", каже Радовић.

Министарство енергетике ће наредне године почети са фондом за енергетску ефикасност, јер наши објекти троше више енергије и самим тим проузрокују више аерозагађења, а прва препорука УН је да се смањи зависност од фосилних горива, објаснио је Радовић.

Аерозагађење је глобални проблем – девет од десет људи на Земљи има проблем са загађеним ваздухом, каже Радовић и наводи да су то процене Светске здравствене организације.

Према његовим речима, квалитет ваздуха у Србији је сличан као у земљама у региону – бољи смо од БиХ, а лошији од Мађарске.

Најчистији ваздух удишу грађани у Скандинавији, где се улаже много више новца у заштиту животне средине.