Како "покупити кајмак" са локалних специјалитета

Пут до купаца нашао је само пиротски качкаваљ. Једини је са листе који има заштићено географско порекло, а његову производњу цертификовала је само млекарска школа из Пирота.

Код нелојалне конкуренције такозвани пиротски качкаваљ одлежи тек неколико дана, иако правила кажу другачије.

"Процес производње који тражи минимално време сазревања од два месеца има велико калирање, односно велике губитке, па не може бити у овом тренутку толико профитабилан. Али, уколико би се заштитили ови производи, брендирали и извозили у иностранство, самим тим и цена би била већа", каже директор Млекарске школе Ненад Ђорђевић.

У Србији 45 производа има заштићено географско порекло. Право на коришћење те ознаке тражило је тек двадесетак произвођача.

"Имамо ситуацију где произвођачи баш и не желе да уђу у систем заштите географског порекла, јер ту има правила која морају да се поштују. Посебно са аспекта сировине, где сировина мора да буде са тог подручја, затим са аспекта начина производње која мора бити репрезентативна", рекао је Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

Најважнија свест заједнице

Етнолози који су на листу нематеријалне баштине сврстали још и шљивовицу, војвођански хлеб циповку, жмаре и пазарске мантије, кажу да је за одрживост производње ипак најважнија свест заједнице о вредностима које баштине.

"Зато што економски може неко да има новац и да има могућности да нешто много произведе, а да при том локална заједница нема свест о том значењу, или се отуђи од тог и самим тим добије завршетак а не економски потенцијал", каже Душица Живковић из Етнографског музеја.

Произвођачи, односно њихова удружења, која желе да заштите локалане производе високе културне и гастрономске вредности имају право да траже средства из локалног буџета.

Министарство пољопривреде финансира израду елабората и добијање цертификата, као и неопходне лабораторијске анализе за заштиту географског порекла.