Србија треба да плати одштету држављанину Хрватске

Суд је закључио да је у овом случају повређен члан Европске конвенције о људским правима који забрањује тортуру, нечовечни или деградирајући третман, јер надлежни српски органи, како је наведено, Фабијану Ђинију (47) нису пружили адекватну заштиту од других притвореника, нити су спровели истрагу поводом његових притужби.

Суд је одбио аргументе Србије да Ђини није исцрпео сва домаћа правна средства, услед неподношења кривичне пријаве. Ђини је, иначе, затевао накнаду штете од 100.000 евра.

Ова пресуда, која је објављена на сајту суда, још није правоснажна.

Наиме, обе стране, Ђини и држава Србија, имају право да у року од три месеца захтевају да се предмет изнесе пред Велико веће Европског суда за људска права које чини 17 судија.

О дозвољености ових захтева, према Конвенцији о људским правима, одлучује Колегијум од пет судија Великог већа, а "прихватиће захтев ако се предмет тиче неког значајног питања везаног за тумачење Конвенције или озбиљног питања од опште важности".

Танјугу у је у Државном правобранилаштву речено да ће одлука о захтеву да се предмет изнесе пред Велико веће бити донета након детаљне анализе пресуде.

Ђини је Европском суду поднео представку 2014. године у којој тврди да су га у притвору његови цимери вређали, силовали и понижавали, да га управа затвора није заштитила и да није ваљано истражила његове притужбе.

Досадашњи приговори Србије

Србија је приговорила да Ђини никада није исцрпио домаћа правна средства за своје тврдње да власти нису реаговале на ефикасан начин, јер никада није поднео кривичне пријаве против одговорних за злостављање.

Такође је указала да није правилно поткрепио ни своју уставну жалбу, због чега је она одбачена, нити је своје тврдње о тортури у затвору потрепио доказима, пре свега медицинском документацијом или позивањем очевидаца догађаја.

Поред тога, одговор Србије био је и да Ђини не може више да тврди да је жртва насиља, јер му је у Србији у парничном поступку досуђена наканда штете.

Држава је такође, према ставу суда, пропустила да спроведе истрагу или покрене кривично гоњење због његових притужби, иако су надлежни органи "знали или су морали да знају за њих", јер је он већ добио одштету у грађанском поступку и јер се обраћао низу државних органа.

Ђини је био ухапшен у августу 2008. године због наводног покушаја коришћења фалсификованих новцаница од 10 еура на српско-хрватској граници, за које се после испоставило да су праве, па је пуштен без оптужбе.

Међутим, како у време хапшења није имао да плати 6.000 евра за јемство (да се брани са слободе) смештен је у притвор у Сремској Митровици до окончања истраге, где је провео 31 дан.

У грађанском процесу у Србији Ђинију је 2013. године досуђена накнада штете од 2.500 евра, а уставна жалба коју је уложио је одбачена 2015.