"Ускраћивање информација мора добро да се оправда"

"Устав јемчи право на приступ информацијама и то је такозвано право на обавештеност. Припада не сваком грађанину ове земље, него сваком лицу, било да је физичко или страно", рекла је Невена Ружић гостујући у Београдској хроници.

Додала је да то право припада чак и државним органима и да су постојали случајеви да су се органи власти жалили на друге органе.

Како је рекла, има више од 34.000 жалби и у највећем броју случајева орган власти уопште није поступио по захтеву грађана за информацију.

"И то је ружна пракса. Ви имате орган власти који не одговара ни на какво питање, ни поднет захтев", рекла је Невена Ружић.

Каже да се у том случају покреће механизам жалбе поверенику, да се ангажује служба и најчешће се поступак заврши тако што се доставља тражена информација, што је могло да се учини одмах.

Невена Ружић напомиње да се у Закону о приступу информација од јавног значаја као прекршај описује када се не поступи по захтеву и да су предвиђене казне од 5.000 до 50.000 динара.

Додаје да су различити разлози за непоступање, од могуће зле намере до немара према праву и наводи да је промена свести требало одавно да се догоди.

Кап пример информације коју би грађани требало да знају, Невена Ружић је навела трошење буџета. Каже су нпр. на разним трговима организовани концерти поводом дочека Нове године и да грађани имају право да знају колико је новца дато у те сврхе и ко је добио тај новац.

Ружићева поручује да сваки државни орган мора да штити јавни интерес и да постоји претпоставка јавности да зна. Истиче да свако евентуално ускраћивање информације мора добро да се оправда.