Преминуо Славољуб Ђукић

Славољуб Ђукић је рођен у Словцу код Ваљева 1928. године. У ратним годинама похађао је гимназију у Ваљеву, а матурирао у Београду.

Као шеснаестогодишњак, борац Прве пролетерске бригаде, прошао је ратни пут преко Словца, ослобађања Београда и Сремског фронта, до Трста.

Новинарску каријеру почео је у Спорту (1949.), потом био новинар Вечерњих новости, Борбе и Политике, где је највећи део радног века провео као коментатор и хроничар.

Био је и главни уредник недељника НИН. Мимо воље пензионисан је 1987. године.

Добио је више признања и награда за свој новинарски рад.

Ђукић је био косценариста и писац за неколико документарних филмова, који су освојили највише уметничке награде, међу којима су "Кров", "Жуљ" и "Повратак из Кутузера".

Аутор је више књига из области публицистике (четири о режиму Слободана Милошевића) – "Како се догодио вођа (1991.), "Између славе и анатеме" (1994.), "Он, она и ми" (1997.), "Крај српске бајке" (1999.) – као и дела "Човек у свом времену" (1989.), "Слом српских либерала" (1990.), "Ловљење ветра", биографску причу о интелектуалном ангажману Добрице Ћосића (2001.).

Последња публицистичка дела су му "Поглед из осињака" (разговори и сусрети са Добрицом Ћосићем) и "Политичко гробље", књига коју је највише ценио и за коју је добио награде "Десимир Тошић" (2009.) и "Светосавски печат" (2010.).

Седамдесетих година активно је сарађивао у Културно-образовном програму Телевизије Београд. Реализовао је више документарних прилога-портрета са истакнутим личностима јавног живота.

Ђукић у књизи "Политичко гробље" истиче да се у приступу свом послу трудио да остане на терену где се најсигурније осећа.

"У новинарству не подносим гњаваже. У штампи највише ценим информацију и причу", написао је Ђукић, објашњавајући да се "у причама налази извор живота, а поштена информација је прима новинарства".

"Поштена информација? То је најтеже у обраћану јавности, поред свакојаких подметања, лажи и навијачких страсти. А лаже се безочно, у своју корист, поготово кад су у питању историјска сведочења", указао је Ђукић.

"Обично се признаје само своја истина и прикривају сопствена недела", тумачио је Ђукић, који је у "раду нашао олакшање, као неуротичар који, по Фројду, сам себе лечи осуђен на рад".

Књиге су му штампане на енглеском, немачком, мађарском, бугарском, холандском и француском језику.

У оценама Ђукићевог професионалног рада истичу се његова одмереност, објективност и уљудност у обраћању јавности.

За собом је оставио ћерку Лану и унука Душана.

Како је саопштила породица, време и место сахране Славољуба Ђукића биће накнадно објављени.