Снежне падавине додатна препрека мигрантима на путу ка ЕУ

У колективним центрима у Србији тренутно је 4.200 миграната. Према проценама Комесаријата за избеглице минус и снег нису довољан разлог за око 250 људи да се удаље од граничних прелаза. Они покушавају да крену ка Европској унији, иако осим жица, временски услови то додатно отежавају.

У Ирану је Мејсам радио на Факултету политичких наука, а његова жена Судеи била је учитељица. Када су стигли у Крњачу њихова млађа ћерка имала је тек два месеца. Пре неколико месеци у овој соби прославила је други рођендан.

"Стигли смо пешака и путовали са кријумчарима. Од Турске, до Бугарске, па онда у Србију. Овде нам је добро, али желимо да одемо у Европу", каже Мејсам.

Исту жељу као и породица Амири има више од пет стотина људи у Центру у Крњачи. Двоструко је мањи број на југу, у Врању. Знају где ће, али не и када. 

Истичу да би волели у Немачку или Енглеску и додају да је превише хладно да сад крену, али да ће то учинити чим се време пролепша.

Ту се памте дани и када је више хиљада људи дневно пролазило, а највише избеглица долазило из Сирије. Сада су најбројнији Авганистанци, Иранци и Пакистанци.

"Исти је број одлазака и долазака, тренутно долазе преко Бугарске и Албаније", каже Урош Зорић Кирс из Прихватног центра у Врању.

Мењале су се руте и за излазак из земље, па је тако је прошлог лета Лозница постала значајна на мапи миграната – на путу ка Босни и Херцеговини. Ових дана на улици их не виђају често, али их има у Центру.

Из Центра кажу да гужви нема али су им капацитети попуњени, јер су, како наводе, неке породице различитог бројног стања. 

Комесаријат: Прилив миграната сигурно неће стати 

Да ли ће и колико на пролеће оживети Балканска рута сада се само претпоставља.

Помоћник комесара Комесаријата за избеглице Иван Георгинов каже да прилив мигранта сигурно неће престати. "У ком ће интезитету ће се то одвијати зависи од ситуације у земљи порекла, од ситуације на граничним прелазима – жице, жилет-жице, паса, војске и полиције, а нарочито од потребе развијених земаља за радном снагом", наводи Георгинов.

Невладнине организације подсећају да би многи могли да остану неколико година или чак трајно.

"Ове године се интеграција чини као један нови корак, као табу тема, о томе се много не говори. Ако су људи овде годинама, они фактички живе овде. Ако су илегално, треба да буду видљиви", напомиње Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Додају и да је један корак добијање статуса. Прошле године до првог децембра 7.648 људи затражило је азил, добило га је тек двадесеторо.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи