После Лондона, Кембриџа и Берлина – Лесковац као база

Широк осмех брише језичку баријеру. Српски зна тек по неку реч, али ту су супруг и син да помогну. Кућа старе лесковачке породице Хаџи-Јованчић постала је њен дом пре десет месеци. Лесковац јој је даривао пре свега Оливију, али и ново животно искуство и професионално остварење.

"Тешко ми је да упоредим живот овде са животом у Лондону или Берлину, али ми је Лесковац дао шансу да отворим своју галерију што тамо никако не бих могла," навела је Лора Бредшо-Хип.

Иркиња Лора Бредшо-Хип и Лесковчанин Перица Хаџи-Јованчић за осам година заједничког живота често су паковали кофере. Лондон, Минхен, Кембриџ, Берлин. Лесковац је на ред дошао пре Даблина, само месец дана пошто је Перица на Кембриџу докторирао историју. На одлуку су утицали Брегзит и жеља да Тодор савлада српски језик.

"Тодор је потпуно двојезичан, са мамом и својим рођацима из Ирске на енглеском прича. Са мном, са мојим родитељима и свим рођацима овде прича на српском. Ја имам неке фантазије да ће можда некада када заврши факултет да се врати овде", каже Перица Хаџи-Јованчић.

Уз језик и људе Лора и Тодор заједно упознају и српске обичаје.

"Оно што ми се јако допада је традиционални начин прослављања празника којег се Срби држе и у којем храна има занимљиво место", истиче Лора Бредшо-Хип.

Упоредо са бригом о деци Лора је присутна у свету уметничког накита где окупља ствараоце од Аустралије до Америке. Онлајн изложба холандске уметнице отворена је јуче, шеста из Лесковца, део циклиса "премотати унапред" којом доказује да мајчинство не умањује креативност.

"Као мајка се боље остварујем, јер волим оно што радим, док радим добијам позитивну инспирацију коју преносим на своју децу", каже Лора Бредшо-Хип.

Жели да у своју галерију у подруму породичне куће старе читав век доводи стране уметнике и да Лесковчанима буде све доступно, као и накит који сама израђује. Попут ове огрлице у коју је стало чистих бисера колико у Тодоров живот дана до Оливијиног рођења.