У Осладићима шљива се свима осладила

У ваљевским и подгорским селима сувих шљива за продају одавно нема. Радиша Ђурђевић из Осладића, осам тона сувог стенлеја продао је за 90 центи по килограму. Његова, и још 160 мини сушара, прерадиле су близу 3.000 тона овог воћа у вредности од 2,5 милиона евра.

"Видели смо перспективу у сувој шљиви. Имамо доста земље под воћем. Имамо око 1.500 стабала, можда чак и више. Убудуће ћемо проширивати капацитете за сушење и надам се, површине под шљивом", каже Радиша.

А у блачком крају нису пожурили са продајом сувих шљива. Јовица Илић из Шиљомана чекао је новогодишње и божићне празнике да прода 20 тона очишћених шљива.

"Током новогодишњих и божићних празника увек се прода и мало шљиве без коштица, али има већу цену. Цена се креће око 400 динара за килограм", рекао је Јовица.

У највећем шљиварском центру у блачкој општини, селу Гргуру, чекаће купце са бољом ценом.

"Купци се јављају али су још те цене ниске, тако да морамо да сачекамо. Цене за шљиву су око један евро", истиче Срећко Јовановић из тог села.

Ипак, и у ваљевској Подгорини могу се пронаћи мање количине суве шљиве. Посебно су одвајане и сачуване за празник. Права божићна атмосфера овде се не може замислити без њих.

"У зимском периоду је обавезно коришћење сувих шљива, поготово у посту. И сад око Божића, за Бадње вече, суве шљиве мора бити. То је традиција – да се користи сува шљива за колаче, за компоте, да се једе свежа", прича домаћица из Осладића Мирјана Ђурђевић.

Продали је одмах након сезоне сушења, за празнике или мало касније, на сувој шљиви сви ће зарадити. Домаћини из Осладића показују возни парк уместо бројки и планирају нове засаде и још једну мини сушару.