Патријарх Иринеј: Албанија жели да се прошири на рачун Србије

Српски патријарх Иринеј изјавио је да је, "ради некаквих интереса, Албанија данас постала миљеник многих држава, и Америке и великoг делa Европе" и да заједно с косовским Албанцима хоће да се прошири на рачун Србије и заузме најсветију српску земљу, Косово и Метохију.

Патријарх је подсетио да су се на Косову и Метохији одиграли крупни догађаји у историји српског народа и истакао да Србија као држава и српски народ то не могу да им поклоне.

"Све што је позитивно и вредно тамо се развијало, и држава и законодавство и просвета и култура. Дужни смо свим својим силама, пре свега, једним људским односом и људским начином и методом да бранимо ту нашу свету земљу и светиње, које желе да узму и да прогласе неким косовским светињама. То нису косовске светиње, то су српске светиње, светиње наше Цркве и нашега народа. Па се траже решења. Они траже оно што им је неко поклонио да то исто учини и Србија као држава и српски народ - да им то поклоне. То ми никада ни под којим условима не можемо учинити", истакао је патријарх.

Он је нагласио да је Србија дужна да на један људски начин брани Косово, поштујући све и свакога, али "пре свега себе, своју историју и своју културу".

Патријарх је рекао и да се црногорска црква сама прогласила аутономном и да су за митрополита прогласили јендог рашчињенг свештеника, кога није рашчинила српска црква, него цариградска.

"Садашњи такозвани митрополит Мираш Дедеић био је клирик цариградске цркве у Риму, тамо је нешто забрљао, тако да су га они рашчинили, а ови га прихватили и прогласили за митрополита Црне Горе. Какав је он, такви су и они који су га проглашавали и прихватили за митрополита, дакле, нешто што се не може прихватити нити одобрити. На сву срећу и добро, њега признаје врло мали број народа с државном влашћу. Признају га они који нису ни крштени, који нису ни хришћани. Они га желе и проглашавају за митрополита. Народ то није прихватио", рекао је Иринеј.

Он је додао да је од многих чуо да они који припадају цркви митрополита Мираша Дедеића иду код митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве Амфилохија како би се крстили, венчали и причестили. 

По питању раскола између украјинске и руске цркве, Иринеј истиче да се српска црква пре свега води канонским принципима и канонским поретком.

"Не навијамо ни за Цариград ни као црква српска, ни за Русију, него за канонски принцип и канонски поредак, а он је веома јасан. Украјинска црква је била у саставу руске Цркве, она је добила аутономију и она и данас постоји у Украјини. Та црква има преко 90 епархија, 90 епископа и највећи број становништва који је остао веран досадашњој традицији односа руске и украјинске цркве. Остале цркве свакако ће доћи до опредељења, односно до ставова који ће сигурно уследити након ових догађаја. Ствар је веома јасна, ту нема много размишљања, јер ако се искључи политика, онда је канонски моменат веома јасан", рекао је патријарх.

То је, како каже, питање које је могло да се реши сабором представника цркава, који би заједнички размотрили питање стања цркве у Украјини.

"Међутим, није се пошло тим путем, већ је цариградски патријарх узео право на себе да то решава и да на свој начин решава питање које је решено пре 300 година. Прави разлози нису канонске природе, него политичке. Жеља једнога дела моћног света да се освајањем Украјине приближи Русији, како би имали бољи надзор на том земљом. На то питање наишао је и патријарх Цариградски, не консултујући никога, него вероватно у договору с неким другим силама овог света да то питање реши. Како видимо бар до сада, оно је решено на најкатастрофалнији начин. На начин где ће тај нови раскол у Украјини бити озакоњен и продужен", рекао је патријарх.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво