"Пејсмејкери спас за срчане болеснике, обучити што више лекара за уградњу"

Највише пејмејкера угради се у Пејсмејкер центру Клиничког центра Србије, који обележава 50 година постојања, а начелник те установе професор Горан Милашиновић каже да се ове године истовремено обележава и 60 година од када је први пејсмекер уграђен у људско тело, али и јубилеј центра који је основао професор Милан Ђорђевић по којем центар и носи име.

"Пејсмејкери су једна од парадигматичних протеза, справа које су уграђују у људско тело од пре 60 година. Идеја је у медицини тада била да када нешто не ваља, када је неки орган болестан или део органа треба направити машину и ту машину уградити у људско тело и мислим да у тој филозофији медицина и даље живи", рекао је Милашиновић гостујући у Дневнику РТС-а.

Указао је да је оно што савремена медицина нуди јесте минијатуризација.

"Технологија је данас таква да ви можете да имате микрочипове, микробатерије, све је данас микро и некада је апарат био 200 грама, па 100 грама, био је доста тежак морали смо да га уграђујемо у трбух, данас га уграђујемо испод коже у грудном кошу, испод кључне кости", каже Милашиновић.

Додао је да се најновији апарати уграђују катетерски, имају свега два грама и да је то заправо једна капсула која изгледа као таблета.

"Нису индиковани за све пацијенте, али се уграђују и ми их у Србији такође уграђујемо. Успевали смо до сада да пратимо свет и када год се у свету нешто у том пољу измислило ми смо исте године уграђивали у Србији", истакао је Милашиновић.

"Обучити што више лекара за уградњу пејсмејкера"

Објаснио је да су пејсмејкери апарати којима се спречава изненадна срчана смрт и оне особе којима су индиковани, који имају опасност од изненадне срчане смрти, када им се угради овај апарат они су потпуно оздравили.

"Зато је велика штета ако не можете да уградите пацијенту пејсмејкер због тога што немате нормално снабдевање, немате довољан број кадрова, експерата или довољан број референтних лекара који препознају индикације и неком не спречите на време изнендану срчану смрт, а можете", каже Милашиновић.

"Ми смо имали, нажалост, прилику да током санкција направимо један експеримент на људима који цео свет није видео, а то је да велики број особа који су били индиковани од 1990. до 2000. године није добио пејсмејкер. Испоставило се да од 1.000 особа које су биле на листи чекања, 500 је умрло код куће чекајући пејсмејкер. То је један стравичан податак који је немогуће без шока преживети", наглашава Милашиновић.

Због тога, како каже, предузете су акције да се што више лекара у Србији обучи, отворено је, уз шест постојећих, још 12 центара и у Србији има 18 центара за пејсмејкере.

У току је тренинг за још један пејсмејкер центар у Шапцу, а Милашиновић наводи да ће се ширити мрежу центара и даље иако већ скоро свака велика болница у Србији уграђује пејсмејкере.

"Мислим да смо ту мапу пејсмејкер центара ми већ завршили и сада је само важно да лекари који тамо раде, који су обучени, обучавају нове младе лекаре, да предају своје знање наследницима", каже Милашиновић.

Истакао је да за хитне случајеве не постоји листа чекања, јер ако је пацијент хитан њему се угради привремени пејсмејкер одмах, а трајни пејсмејкер већ наредног дана.

"Радимо седам, осам операција дневно, када гледате да смо 200 уграђивали у нашем центру када су биле санкције, а данас 1.350 онда знате колики је то обим посла", каже Милашиновић и додаје да је веома срећан што постоји озбиљна координација свих институција.