Контрола безбедности све хране на једном месту

Има ли у млеку афлатоксина, садржи ли воће и поврће вишак пестицида, месо антибиотике, а виршле млевене кости – таква нагађања би коначно требало да замене резултати институције.

Национална референтна лабораторија за испитивање безбедности хране добија акредитацију после више од десет година. До априла би требало да контролишу 95 одсто хране у Србији. Провераваће и резултате приватних лабораторија.

"Суперанализе ће се радити код нас, значи држава ће имати право, које је право сваке државе да има монопол на таквим стварима, да контролише шта се ради на њеном тржишту. То се неће многима свидети. Неће више бити кадија те тужи, кадија ти суди", истиче министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Уз те контроле могла би да се прекине и пракса појединих компанија, које на српско тржиште пласирају робу нижег квалитета него у западној Европи.

Без двоструких аршина 

Увозна или домаћа храна коју нуди велики или мали произвођач – свеједно, обећавају, неће бити двоструких аршина.

"Храна која се производи у Србији, она може да има неки додатни квалитет, у смислу да она рефлектује порекло када причамо о различитим регионима и различитим традиционалним начинима производње", објашњава директор Дирекције националних референтних лабораторија Ненад Доловац.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Београда тврди да није истина да су велики системи и у производњи и у промету ти који обезбеђују највећу безбедност и квалитет хране.

"Имали смо мале произвођаче који су имали производе који су били у зони екстра квалитета", наглашава Богосављевић.

Правилници о безбедности и квалитету хране који се примењују потпуно су усклађени са онима у Европи, а што се тиче увоза и производње генетски модификоване хране, кажу, остаје нулта толеранција.