Истраживање: Корупција у великој мери заступљена у Србији

Готово четвртина грађана сматра да је председник Србије Александар Вучић најпосвећенији борби против корупције, мада он тиме не би требало да се бави, чиме су у други план потиснуте институције чији је то задатак, изјавио је програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Иво Чоловић.

Учесници истраживања су рад институција које се боре против корупције ниско оценили. У распону оцена од један до пет, највишу просечну оцену од 2,37 су добиле Влада и Агенција за борбу против корупције, а најнижу од 1,93 судство.

Истраживање је спроведено од 27. октобра до 10. новембра, уз учешће 1.193 особе.

Готово половина учесника, око 47 одсто, сматра да, уопштено гледано, "ствари у Србији иду у погрешном смеру", а углавном се ради о младим људима, на чији став утиче и корупција, рекао је Чоловић.

Нешто више од трећине испитаника мисли да Србија иде у правом смеру, док 19 одсто не може да процени.

Став 52 одсто учесника истраживања је да Влада није ефикасна у борби против корупције.

Што се тиче мера које би Влада требало да предузме, највише испитаника – 29 одсто, навело је заштиту узбуњивача, а нешто мање од четвртине "одлучније истраживање случајева корупције".

Које институције су најкорумпираније? 

Готово четвртина учесника истраживања сматра да је здравство најкорумпиранија институција, али је програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић констатовао да је то вероватно резултат чињенице да највећи број људи има контакт са тим сектором.

Грађани сматрају да је непотизам највише заступљен облик корупције, чиме у други план пада коришћење државних ресурса ради остваривања личне добити и партијских циљева, изјавио је Чоловић.

Он је навео да је тек сваки пети грађанин спреман да пријави мито.

Као разлози се наводи мишљење да се ништа неће променити чак и да се корупција пријави, тешко доказивање, страх од последица по особу која је корупцију пријавила.

Међу факторе који највише ометају сузбијање корупције су сврстани неадекватна контрола државних служби, страх људи да пријаве корупцију, став да се ради о уобичајеној пракси, одсуство воље политичких лидера да контролишу корупцију.

Како се борити против корупције? 

Ненадић је оценио да стагнација борбе против корупције траје годинама.

Често се чује да се борба против корупције одвија у контексту европских интеграција Србије, али против ње се треба борити и уколико би Београд одустао од европског пута, рекао је Ненадић.

Он је изјавио да је Србија усвојила закон о заштити узбуњивача, али да се, упркос томе, није повећао број пријављених дела корупције.

Према речима Ненадића, 2013. године био је постављен неамбициозан циљ да се до краја 2017. за 30 одсто повећа број осуђених због корупције, али је дошло до смањења броја пресуда.

Истраживање је наручила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).

То је у складу са америчком подршком европским интеграцијама Србије. Напредак у сфери владавине права и борбе против корупције је важан не за европске интеграције, већ за све грађане Србије, изјавила је директорка Канцеларије УСАИД-а за демократски и економски развој Лаура Павловић.