Родна равноправност у фокусу, али и даље много изазова

Маја Гојковић је на конференцији "Развој родне равноправности кроз регионалну сарадњу" рекла да се посвећеност државе борби за бољи положај жена види по усвајању закона и међународних конвенција, и подсетила да се на челу Владе, Скупштине, Народне банке Србије, Уставног суда и других важних институција налазе жене.

"У парламенту имамо 94 посланице, оне чине 37,6 одсто укупног броја посланика и многе се налазе на челу одбора, комитета и делегација", навела је Гојковићева и додала да је важно да се кроз отворен разговор дође до истине о положају жена и дефинисању изазова са којима се сусрећу.

Подсетила је да пут жена ка освајању већих слобода није био лак, те да је, када је она почела да се бави политиком, била једна од ретких жена у скупштини Југославије.

"Сада је тај број много већи, пре свега захваљујући добрим прописима који су дали женама прилику да покажу да су способне и да имају квалитет", рекла је председница парламента.

Како каже, Женска парламентарна мрежа подстиче прављење таквих мрежа и на нивоу покрајине и локала, а модел умрежавања са регионом биће представљен и у Адис Абеби како би тај модел пробали и у Африци.

Председница скупштине је навела да је борба за родну равноправност у складу са европским путем Србије и региона и додала да ће нови закон о родној равноправности суштински побољшати положај жена и да ће омогућити женама да буду "видљивије, заступљеније и мање дискриминисане".

Нови закон, додаје, садржаће и одредбе које се односе на медијски садржај који не би требало да подстиче дискриминацију и родне стереотипе.

Гојковићева каже да су бројке и даље забрињавајуће када је у питању насиље над женама, а да је решење потпуна и доследна примена закона и боља координација установа.

Подвукла је и значај економског оснаживања жена, нарочито жена у сеоским срединама које су у лошијем положају од оних у градовима.

"Само 12 одсто жена на селу су власнице кућа у којима живе, а њих само 16 одсто има својину над земљом на којој раде, то ћемо покушати да побољшамо подстицајем жена пољопривредница и генералним побољшањем живота на селу", навела је Маја Гојковић.

"Нордијски регион један од најразвијенијих"   

Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин рекао је да веома верује у регионалну сарадњу и додао да Србија има жену на премијерском месту, што у Шведској никада није био случај.

Он је додао да је нордијски регион један од најразвијенијих у свету када је у питању родна равноправност, те да је за положај жена важна економска, социјална једнакост, једнака расподела моћи и утицаја и изједначавање мушкарца и жена у традиционално "мушким", односно "женским" занимањима.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је родна једнакост основа људских права, те да у овој области и ЕУ има још много да учи.

Како каже, пет је ствари које треба урадити на овом путу – екомомско оснаживање жена, једнаке плате за исти рад, једнако учешће у доношењу одлука, заштита жртава насиља и заштита женских права у целом свету.

Председница "UN Women" за Србију Милана Рикановић рекла је да је родна равноправност основни део декларације људских права, те додала да су у последње две године жене храбро иступиле и рекле да су трпеле насиље што је допринело стављању тог проблема у фокус.

"Морамо да их чујемо, да им верујемо и да их подржимо", подвукла је Рикановићева и додала да је пријављивање насиља над женама показало колико је оно распрострањено, али да је похвално што је Србија ставила родну равноправност у фокус.

Министар за људска и мањинска права Црне Горе Мехмед Зенка истакао је значај економског оснаживања жена и додао да је веће присуство жена у свим сферама знак да је друштво развијеније и да има веће шансе за напредак.

Државна секретарка у министарству за рад, које је организовало конференцију, Стана Божовић навела је да је кључна реч координација, те додала да Србија на путу побољшања положаја жена жели да учи од најбољих како не би правила непотребне грешке и застоје.