Мини-хидроцентрале између користи и штете

Из тог разлога све је више грађана Србије против њихове изградње. Овом темом у емисији "Сасвим природно" бави се и Јован Мемедовић, који је био на истоку Србије и обишао реон између Пирота, Бабушнице и Сурдулице, у потрази за локацијама где се граде или постоје мини-хидроцентрале.

Који је принцип функционисања мини-хидроцентрале? Прегради се речица, направи се такозвани водозахват. Са једне стране је одвод воде, у каскадама, да би и рибе могле да га користе. Са друге стране је мрежа, па одводни канал, све до цеви.

Цеви се спроводе најчешће земљом или кроз саму реку и оне се постављају у дужини од два до пет километара. Крај цеви је у машинској згради где је и турбина. Вода својим притиском покрене турбину и поново се касније спроведе до речног тока.

Када се изађе на терен, поглед на хидроцентралу није тако леп као шема на папиру. Усред природе налазе се бетонске масе, брана, зидови, решетке, а код машинске зграде је бука.

Ипак, мале хидорелектране свакако дају и неку корист дтушву. Оне производе струју од воде, каја, после изласка из турбине остаје, или се враћа реци.  

У чему је онда проблем и зашто грађани протестују?

Водостај речице испред и иза хидроелектране може да буде знатно нижи. Кад је низак водоток оне не би требале да раде. Међутим, има оних који то не поштују. У том случају се у неким хидроцентралама затвори одвод за речну стазу, и све што има воде, усмери се у цев за турбину. Након тога, испод водозахвата остаје сува река или мртав животињски свет.  

Емисија "Сасвим природно" емитује се недељом у 18.30 на Првом програму РТС-а.