"Стуб срама" смањује број радника на црно

На црној листи тренутно их је 1.625. Списак послодаваца који запошљавају раднике на црно, сваке недеље проширује се за око 200 нових фирми.

"У другом кварталу смо имали око 607.000 запослених на црно. У првом кварталу 2018. та цифра је била 100.000 мања што значи да је само за тих пар месеци, у периоду кад почињу сезонски радови, да се тај број повећао за 100.000 запослених", објашњава председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубиша Орбовић.

Директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић указује да се изменом закона о раду у децембру прошле године утицало на то да сваки послодавац, пре него што радник почне да ради, мора да буде пријављен на основно социјално осигурање.

"То је допринело да ове године имамо за 4.000 мање лица која су откривена да раде на црно иако је број надзора 42 посто већи ове године него за исти период прошле године", наводи Ђуровић.

На листи је највише оних који се баве угоститељством и грађевином, затим козметичари, фризери и трговци. Неретко инспектори наиђу и на непријављене пекаре, таксисте, али и раднике у перионицама аутомобила и производњи текстила.

Ван прописаних оквира радиле су и газде које држе фирме за чишћење зграда, а у зони нелегалних послова је све чешће и поправка и преправка одеће.

"Едукација је неопходна, да људи који раде на црно сами знају која су њихова права, да се заштите, велики је проблем када људи дођу, када почну да раде на црно су углавном угрожени и они немају могућности ни моменат да брину да ли ће им бити плаћени доприноси, порези. Он гледа само како да преживи тај моменат", каже Орбовић.

Казне за оне који нелегално запошљавају у Србији, јесу од 800.000 динара до два милиона, док, на пример у Словенији, казне иду и до 26.000 евра, а добар је пример и Хрватске, која је проблем запошљавања на црно смањила уз помоћ кампања.