Нехумани услови у контејнерском насељу у Грачаници

Двадесетак породица већ годинама, а неке дуже од деценије, зиму дочекује у контејнерима.

"Зими као мртвачница, нисам још била тамо, али брзо ћу изгледа, а лети као гасна комора", каже Светлана Данић.

"Живимо нас троје. Ја, трудница и мој син и дете нам је на путу. Нас четворо у десет квадрата. Да ли је ту могуће да се живи и ту да нам се беба роди?", пита Зоран Илић.

Контејнерско насеље у Грачаници замишљено је као привремени смештај за особе чија су имања и куће уништени током мартовског погрома 2004. године.

Ко је могао напустио је насеље, а они који нису имали где, остали су у контејнерима. Међу њима и стари и изнемогли. Радним данима добијају по један оброк.

"У суботу нам дају по две паштете и по два хлеба, за суботу и недељу и то ти је то", наводи Милорадка Милентијевић.

Струје за сада има, али ако прекораче потрошњу, искључиће им је. Огрев још нису добили.

У насељу су и купатила заједничка. Од три функционише једно. Већина станара контејнерског насеља је из категорије социјално угрожених. Са минималним примањима. Помоћ очекују од општинске администрације.

"Оно што им је сада најпотребније то су храна и огрев. До краја недеље треба да им доставимо и храну и огрев. У сталном смо контакту и са УНХЦР-ом, оно на чему радимо је да им нађемо трајни смештај, односно, ако буде прилике, да се сагради трајни смештај за сваког понаособ", истиче председник општине Грачаница Срђан Поповић.

У општини кажу да су близу финансијске конструкције за подизање стамбене зграде, која би, према плану, била у неком од села у околини Грачанице.